Просветни гласник

КА ПОЗНАВАЊУ КРШЛ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

њада ни одеецала. Зими ради непрекидно а не мрзне се никад. Ово извесно долази услед вретаља воде у Потајници. Вода је сталпе темперетуре, као воде, које избијају из кречњачких нећина и иукотина, а долазе из веће дубине. За то се зими, кад узме избијати, нунш, као што се нуши и вода врела Црне Реке, кад излази из Брела и Пећуре и друге наше воде ове врсте. Рекди смо да се Потајтшца увек нуни до константле границе. Па<::тири умеју одмах да покажу ту границу, до које су и зидови пећиие влажпи од надолажења врде. Кад се резервоар Потајпице напуни до одређене границе, вода почне сплашњавати и одилазити, али то одилажење бива готово неприметно, на ону страну, где је продужен резервоар Потајнице. Пошто вода спласне за неколике см., зачује се врло јако и јасно клокотање, као кад више тестија широкога грлнћа, а нуних воде, изврнемо и држимо управно. То се клокотање чује из оног побочног дела, у који је Потајница проширена. Оно је врло краткога трајања; траје 2 до 4 секунда, али је јасно и од једнога гласа. Иза овога воде узме опет одсецати, па кад се резервоар потпупо испразни, настаје друго клоктање, у којел као да се разазнају два гласа, па за тил потмули шум и жуборење, за које је јаспо да се збивају на већој дал.ипи од видљивог резервоара. Од она два клокотања једно је као и прво, само потмулије, а друго је много јаче. ') Ово траје мно^о дуже од првога клокотања, око 1 — 2 минута, и много је јаче и имиозантније и чипи својим иотмулим клокотањем, па онда хуком и жуборењем највеЈш утисак па посматрача. Сељаци 1 Опако, као што оам иаложио, десило се, када смо ја и г. Св. Радовановић посматрали Потајницу после подне 22 Јула прошле године.

тамошњи веле да код њега могу разликовати три гласа, који су све слабији, док не издају. Ми ово нисмо могли тако тачно заиазити. За време овог другог клокотања и шума вода почне избијати у кључевима, као у каквом јаком извору, али још много наглије на даљини од једно 20 м. од видљивог резервоара испод оне падинице. Вода је нролокала и малу плитку јаругу, којом одилази у Пек. Вода је та бистра, у њој нема онога труња, којега се свакад налази у видлшвом резервоару Потајнице и има је 3—4 пута више но у резервоару. Такав је механизам Потајнице, у колико се с иоља види, и у томе је оиерација Потајнице у колико се чује. Из ближе се не може загледати, нити се ишта више може посматрањем сазнаги о њеном склопу. У свему смо даљем упућени на иретпосзвке, које непосредно потичу из сазнатих <1>аката о Потајници. Ми ћемо најпре застати па неким особинама крша, у којем је Потајница, да бисмо добили ослонца и објаснили велику количину воде, којом Потајница преко даиа манинулише. Пукотине, које смо констатовали но Жутом Кршу, нису ништа главно што би стварало резервоар и канале Потајничине и дало правац њепој радњи. Њих има ио целом овом земљишту тако много да нема, ни 4 куб. м. кречњака, који не би био испребијан и испроламан таквим тектонским пукотинама. Тих иукотина има и иначе, те, ако би оне условљавале механизам Потајнице, не би била искључена могућпост да буде Потајиица и у другим тереннма. Пукотине су мо1\ае само стварити згодне нападие тачке за ерозиван утицај воде у овом кречњачком земљишту, али ири стварању њених резервоара и канала главни је Фактор растворљивост кречњака; за то Потајница спада у тво-