Просветни гласник

ревине крша. Те су пукотине, нарочито због њихова распореда, од зпачаја за опу велику јКоличину воде, коју Потајпица иреко даиа ирима. Оие су од значаја и у стратиграФији Жутога Крша. И поред појава, обичпог у земљишту крша, да вода иодземним каиалима циркулише док ие нађе згодног излаза на новршину, који се појав и овде дешава те се иуни басен Потајиице, — извесно је да вода цури и по иукотинама у Жутоме Кршу, а како се све опе стичу у резервоару Потајнице, тамо и вода дотиче. Да вода подземна тако избија иа површину имамо примера у врелима многих наших река, као Понора Градца, Љига, Црне Реке, Црнољевице и т. д. А да вода протиче овим пукотинама можемо оснажити једним примером, који се налази у непосредној близини Потајнице. У Мајдану Кучајни види се по поткопима и окнима, да вода тече по таквим пукотинама, а текла је и пређе, јер је остављала производе растварања, као глипу, коју Мојсисовнћ иазива „кретацејском глином." Није потребно, а и немогућно је гачно казати, из којег земљишта долази вода Потајници, Понору и оним јаким врелима на с. з. падинама Жутога Крша. Можда је могућно, да им вода иритиче са Вукана, Суморозца и других иланина Хомољских, јер је ово земљиште, као н цела Србија, нагиба с.—ј., а томе иде у ирилог и хипсометријска карта Млаве и Пека од г. Драгашевића. Али је вероватније, да та вода протиче Пеку и левим притокама његовима. Кречњачка маса око Кошутловаче, с десие стране Пека, довољно воде снроведе у своју унутрашњост, да њоме може снабдети Потајницу, Понор и врела по овом земљишту. Извесно је да константна граница, до које се пуни видљиви резервоар Потај-

нице, пражњење тога резервоара и клој котање, да се све то збива на основу ирннцииа комуникациопих судова и двокраког иатега. На ову се мисао долази иростим носматрањем појава Потајнпце, али, да би себи ствар ноуздаиије и тачније расветлио, градио сам овакав експерименат. Узео сам једну канту, која је ири дну пмала отвор, у који је била утврђсна цев од каучука. Цев се дпзала п градила окуку, која је стајала на половини висине каптине. Та је цев, дакле, представљала двокраки натег. Сииао сам воде докле пије прешла вода у каити висину окуке каучучне цеви. Одмах по том отпоче вода истицати кроз цев ширимице и испразни се канта са свим. Ово је и јасно по нринципу двокраког патега. При овом експерименту није било клокотања, јер је вода истерала иред собом ваздух из каучучне цеви без икаквог другог отпора. Али кад сам други слободан крај цеви од каучука нотоиио у воду друге канте, коју сам ставио ниже од прве, онда су почели избијати мехурићи ваздуха у другој канти, чим се вода пењала упоредо у првој каити и оном краку цеви до ње. Кад је вода прешла окуку, онда ваздух узе у клобуцима да избија у другој канти и зачу се клокотање. Опо је врло мало трајало, док је вода само изјурила ваздух из цеви, па онда поче мирио истицати и, пре но што се иснразни нотпуно ирва канта, деси се и овај иојав. У опоме отвору у канти, у који је углављена каучучна цев, поче јако и дебелог гласа клокотање, а мало за тим и онде где каучучна цев улази у другу канту и где је с почетка било клокотања, узе опет ваздух искакати у клобуцима и ноче клокотање као и ирви пут. Ова два клокотања трајаше иеко време упоредо, па пресекоше. Клокотање у другој каити.