Просветни гласник

КА ПОЗНАВАЊУ КРША ИСТОЧНЕ СРЕИЈЕ

одмичу много један од другога. Велика Треста висока је 1301 м. Стража, која представља годи крш са правцем с.з.— ј.и. висока је 1296 м. Млада Гора 1229 м. Јавориште 1188 м. и Малииик (Велики над Злотом 1172 м. и Мали над Подгорцем). Било Малиника нространа је нољана обујмљена са стране ироређеном гором, а но темену њеном вири каменити костур кречњачки. Падине су му према Злоту све у виду литица, и па таквом једном стрмцу и Злотска је Пећипа. Такав је и Микуљ (1080 м.), који се издиже источно од Злота. Најбоље су изражени појави крша на Стоборима и Еотлу сев.-зан. од Злота, и у западном делу" Крша око извора Ресавице и Грзе. Стобори и Котао су саздани од вртача, понора и пећина, тако да се ни капка воде ие може па њима задржати, нити има и једне нормало створене долине. По њима има вртача врло великих и са свим пеправилног облика, иа се и у њима палази 3, 4, 5 или више мањих левкастих вртача. Тако Курматори представља велику, неправилиог облика вртачу, у којој је б мањих. На Стоборима посгоје 2 вртаче, у којима се налази по 5 мањих итд. У западном делу Крша такве су вртаче Лгриште, Трговиште и Вртача (Валкалуца), по којима има много стромора. У Игрншту нестаје неколико мањих понсрница, а у Трговишту, поред осталих мањих, и већа Голубичина. Има и поља у овоме западном делу, као што су Мала Брезовица и Добра Вода, пуна мањих вртача ; на њеиој ј. н. ивици пестаје попиквице Фрасула, а на истоку од ње понире у иећину Добра Вода. И у области око Сепа, где кречњак лежи непосрелно и копкордантно као повлата нреко каиеног угља, и где је слабе моћности, цело је земљиште засе-

јано вртачама. 1 ) Брезовица, која је ј. з. од Злота, зараван је али средином више угнута, куда протиче типски кршна река Брезовица. Оиа извире врелом на с. и. делу заравни, испод Брезовичког Виса (1014 м.), па понире у вртачи (891 м.) на његову. ј. з. делу, ма да јој је воде и дотле нестајало кроз издухе у кречњаку. И у осталом кршу Источне Србије има врло мало нормално развијених долииа, н мало је река које не би губиле воду по издухама или им не би воде са свим нестајало но понорима и безданима, али је све то много развијеније на овом делу крша. Овде су речне долине или пол,а или слабо издубљене јаруге, у којима вода избија иа једном крају врелом, а на другом је нестаје у понору. Брезовица је тин река, које кроз наш Крш теку. Речица Некудово у западном делу крша губи се у иећини под Аитревељем. Таква је и Дубашница, која извире испод крша Велике Кртје и која би, по правцу својега тока, хтела да утиче у Бељвинску или Злотску Реку, али је пестаје по вртачама Стобара. Ваљаја, која се састоји из Стаиске и Вратоломијске Реке, изгуби се у стењаку и камењару. Средња Река (ТВемижлок) избија врелом испод Букура и Тилва ку Макриш (Брдо са кисељаком); пред нонором својим ирима с деспа 2 ), код Стрњака, речицу, једнаку с њоме по количини воде, Кленцуш, па обе залазе у пећуре. Микуљска Река, која I тек пошто поред Микуља протече, узме на се то име, пронада у понор. Сне те три речице иду једна другој на сусрет, 1 Хсфман. Нзвештај г. миинстру Фипапсије о се]ћСком мајдану 1 875 год. стр. 6. 2 МишковиН. Хидрографија аезависне кпежевиие Србије сгр. 159. Но карТи пашег ђепера.1шсаба Средп.а Река и Кдепцуш нду у сусрет, али I пониру. пе састављајући се.