Просветни гласник

и, кад не би биле у кречњачком земљишту, које им воду одузима и тиме слаби њихов ерозивни утицај ; поуздаио је, да би престругале препреку, саставиле се и створиле нормалну долину. Али ограици Стобора са севера и Малиника са југа, цуни вртача и понора, испречили су се пред њих и патерали воду тих речица да ствара себи подземно корито и да њиме тече. Правац тих река је с. с. и.—ј. ј. з., а главин је нравац Злотске Пећине (Гаура Лазари) с.—ј., у колико је до сад испитана. 1 ) Врло је вероватно, и ако за њих немамо онаквих доказа као за сврљишки Тимок или Врело Млавино, да већа количина њихове воде избија као Злотска Река из врела код Лазареве Пећине. Поред правца, томе иде у прилог и велика количина воде, која одавде излази. Подземни ток њихове воде од понора, па до Врела код Љзареве Пећине нзносио би око 6 км. Злотска Пећина лежи 2'5км више Злота. Издигн., та је . еколико м. над коритом Злотоке реке. Испод уота пећинских на неколико м. пзбија јико врело, које се, по свој прилици некада изливало кроз уста пећинска, а тек доцније, пошто су уста стешњеиа муљем и камењем што га је вода доносила или шго се сурвавало, морала је вода себи тражити други излаз , и нашла га онде, где сада врело истиче. Канал се пећински дели па више рукава, који воде у пространије тремове; западни је рукав претрпан стенама, које су се од тавана пећнне одвалиле, те се њиме не не може ићи. Главни правац пећине управљен је северу паралелно са слојевима кречњака, који југу иадају. Са тавана и зидова пећине капље вода на мпого месга , те је п унутрашњост пећмне влажна, а окићеиа је сталакгитима и сталагмитима од г.ојих су се ови носледњп паслагали на глину, која застире дпо пећине. Гдешто је ова гд:ша иокривеиа сигом. У овој су глиии инфнлгриране сигом или инкрустирапе кости пећинског медведа и рбипе од зем.ћаиог носуђа. Пађено је и шило од јоленог рога (Хофман. Траговн иреисторијског човека у Србији, Гласпик уч. др. ГЛ, стр. 13.) Ј. М. ЈКујовић нашао јо у п>ој костију од пећинског медведа и од лава пећипског ((Јгвиз вре1еи8 и РеИз лре1 а). Основп за геологнју краљевине Србнје стр. 1 1 (ј. Скоро је Мих. Ст. 1'пзнић послао гсолошком кабппету јсдпу вилицу н зубе , но свој прилнци, од пећинске хијеие.

Кад се прилази путем из Параћина иреко Честобродице Кршу Источне Србнје паилазимо на први његов изданак Еабу, ирав масиван гребен, сав из кречњака. Пспод ограпака њених код Св. Петке избија јако Врело. Оно је нај јаче у басену једном одакле одилази цела речица и слива се у Грзу, леву ирироку Црнице. У екскурсији са г. Јов. Жујевићем био сам 25. Марта пр. год. на томе Врелу, и темперагура његове воде износила је 11° Ц. нри темнератури ваздушној од 18° Ц. Зими се никада не мрзне. Одмах иза Св. Петке ирокинута је велика кречњачка маса Источне Србије црвепим иептчаром, којисе пружа од Манасије, ма да и по њему има још неденудираних одломака кречњачких (на Самањцу). Пред Стражом, идући од Честобродице, настаје опет кречњачко земљиште пуно вртача и траје до Кривог Вира. Пред Стражом понире у вртачу поток Пониквице, као што се по вртачама губи вода и осталих нотока овога земљишта. У Кривом је Виру глава Црне Реке, 1 ) која избија на два места, у 1Јфури и Врелу. Уз Цриу Реку идући Пећури улази се у 1 Од мештапа чуо сам да је тако зову, а осим тога и Кривовирскнм и Црним Тимоком. Тако је иазвана и код Мили&евић а (Кнежевина Србија, стр. 8 7 3)- и код Д. К. ,/овановцДа (Цриа Река, стр. 6). Канац исправљајући Кипертову каргу Србије (ВеНга^е 'I. КаНојЈгарШа <1- Рпгв^епШтпв 8егћ. ЗПгппдзћ. Ј. к. Акас1. с1 \У1кзеп8сћ. В. XI,VII стр, 8 1 п 82) вели да се та вода зове Мали Тимок (а не Црна Река као код Киперта), а Црном се Реком зове поток, који протнче кроз Брестовачку Бању и стнче се код Метовнице у «Мали Тимок. 0 Ами додаје, да се збиља од утока Црне Рек.', његов М. Тимок зове п Црном Реком и Црнкм Тимоком. Ами Буе (11,а Тпприе с!'Еигоре, Тото 1го1з1ето стр. 486. 1 840) вели да Црпу Реку бркају са Тимоком, док јо нме Црна Река — име једнога округа. Поуздано јо , као што се и из Капица види , да се ова вода зовс п Црпом Реком, па би у географији , и ради разговетпијег разликовања п ради уклан.ања пометњо међу оволиким Тнмоцима, најзгодпијо 611.10 задржати само нме Црна Река.