Просветни гласник

г ИЗВОД ИЗ ГЕОГРАФСКИХ ПУТОПИСА

ромним и занимљивим али и паучпим материјалом. И геограФија као иаука нотпомогиута иомеиутим удружењима а иарочито још и трудовима путника иепитивалаца знатио је већ проширила свој научни опсег. 0 овој се науди неће моћи више казати, дајеонаједна од заборављених, забачених и наиуштених наука, којој би, као од ире, уделиле по коју мрвицу остале науке. Она данас већ није вшне као некн конгломерат других иаука, нити је она више само нека садржина свакојаких бележака, које би тек за невољу послужиле као какав нрилог историји. Данас она без поговора заузима и осваја такав положај међу осталим дисциплинама, да се већ почиње јављати као самостална и пезависна иаука међу осталим паукама. Она данас не проси, већ дели; она је дапас врло богата и независна. А тако јој стање без сумње створише номенута удружења, а парочито неуморни и драгоцени радови иутника исиитивалаца. Као год што је нагло напредовање ириродиих наука у овоме веку изазвало тежњу, да се учињена посматрања, пронађени и испитани закони и њихова примена у техничким пословима популаришу, и да свеколико имање ових наука буде оиште човечанска својина — исто је тако данас и у геограФској науци настала жива тежња и потреба , да се и она, као самостална паука, примени на општу корист свеколиког човечанства. Па оии огромни и успеиши радови одважних иутника испитивалаца и проналазача нових земаља не остају више неспажени , већ се и геоФизика и геологпја, ботаника и зоологија, метеорологија и климатологија, антропологија и етнограФија , културна исгорија и статистика богате овим најновијим и неисцрнним благом, које је сакупљено по најудаљенијим крајевима наше земље. Овим се благом данас поносе

77

и хвале мттоги университети, иа ко.јима је геограФска наука стекла себи самосталпу катедру. Па и средње школе у том погледу пе осташе песпажене, јер се и тамо живо отночео посао, да се и у њих унесе што више проширеног и најновијег геограФСког материјала. И изван школе већ се опажа живахап покрет и необично интересовање за позиавање нових земаља, нових народа на кугли земљипој. Тако интересовање за геограФску науку и учинило је, те се почеше стварати читави низови геограФских књижиица, које сваком иоле образованом човеку пружају занимљив а и поучан материјал. Ис /го тако и наставницима геограФије дају оне обилата градива за дубље познавање саме науке. Остављајући за сада на страну то нитање, да ли ће ови путописи и у нашим школама колико толико проширити и утврдити код ученика геограФско знање , и да ли се овахш путописи заиста могу употребити за геограФију као научпа грађа —■ ми ћемо претходно изнети у најкраћим изводима иеколике иутоиисе најнепознатијих предела по Азији, Африци, Америци и Аустралији, ко.ји ће извесно поред саме радозналости дати и корисне ноуке без обзира иа то, што се таки путоииси находе још непречишћепи нити систематисани. а) А з и ј а. 1) Руска експедиција на новосибирска или Лијаковска острва. Априла 1886. године два другара, барои Тол и доктор Бунге кренуше се из Ајџергајидаха на острво Л.ијаков у памери да проуче његов геолошки састав. Ну претходно се обојица споразумеше, да поделе посао, т. ј. да д-р Бунге предузме испитивање острва Ллјакова, које је неоснорно врло богато у Фосилима, а г. Тол