Просветни гласник

да иде на осгрво Коћељпи. Прс пего тпто би овај сиоразум извршеи био, ирви иутник иоКушаваше да топограФСки нремери једап део источиог приморја рсгрва Коћељни. У том послу врло је мало усиео, јер му сметаше рђаво време и оскудица дрва за гориво, која се само као нанос нахођаху на иеким местима. Због тога се ои врати па јужии крај острва и 25 Маја нређе на острво Лијаков. За то је време већ г. Тол ноходио острва Фађејев и Нови Сибир, иту носматрао тако звано ,, дрвено брдо". Ово је брдо тај свој иаздв добило од иутника иснитивалаца у почетку овога века. И већ као што се види, ово брдо показиваше леп терцијерни ироФил са деблима дрвећа, које се већ у угаљ претворило. Осим тога ово је брдо нуно отисака и окаменотина од лишћа и свакојаких плодова и нриближно се слаже са терцијерном Флором Гренланда и Шиицберга, о чем су већ научењаци писали (н. нр. Хер.) Кад се г. Тбл вратио на Коћељни, отиоче испитивање овога острва, и за 40 дапа беше га опловио. Са најсеверније тачке опазио је он још и острво Саииков, на које још иико долазио иије и које је од прилике на 100 миља удаљепо. Што се тиче геолошких особина овога острва дало се копстантовати, да се његова северна половина састоји из девонског иаслагања, докле се на југу опажа Формација тријаса. Флора иоказује пеколико врста биљака и око тридесет врста прорашћа које цвета. Лето врло иријатно беше, а температура показиваше 10°Ц. докле скоро сваки дан проврцкаваше снег. Свеколико приморје беше претрпано ледом, а у иеколико долииа снег се и преко лета задржаваше. Крајем октобра г. Тол оде своме другу на Лијаков, пошто је хладну периоду Септембра и Октобра нровео у односпо нри-

јатпој земуници. Д-р Бупге бетпе у испитивању овога острва зпатно спречен због оскудице јелена, јединог саобраћајног срества у овим иределима. Ну ири свем том оиет је он науци доста ирнвредио. | Надмагаиа Формацнја овога острва јесте свуда само кватернерна изузимајући пеколико граиитних брежуљака. Проломп од леда беху испуњепи иаслагањем глине из које опет вараху Фосилне кости. Овде се појављују они исти одношаји који се прилично слажу са онима на Ешолцовом заливу у Беринговом мороузу. Иоред фосилпих остатака од мамута, рииоцера и мошус-вола иронашао је д-р Вунге још иеких остатака од две врсте волова, јелена, коња и гдекојих мањнх животиња о којима се ишчекује да наука свој суд изрече.- Флора је далеко обилнија од оие на острву Коћељни. Оба су острва оскудна у тицама, ма да се то не би могло очекивати, судећи по ноложају оба острва. Такав је случај и са иисектима. Око острва Ллјакова мало има рибе, али иа острву Коћељни нађено је лепих лососа. 2) Потањиново путовање у Сибир. Г. Потањин иисао је једио иисмо секретару цар. руског географског друштва у Петрограду 13 Новембра 1886. годипе из Пркуцка. То писмо гласи: „15. јупа т. г. остависмо Хаотај и дуж реке Ецине дођосмо у варошицу Муиин. Целом дужином обале нростире се 2—3 километра иространа зона обрасла каламагростисом (род ситине) и еуфратском тополом. Преко 01-е зоне шири се иустиња. Ецина је пловна, ма да на њој има и бродова (ирелаза). На север од Мупииа обале су Ецине малени брежљуци кречњака и пепгчара. У доњем току Ецина се дели на два рукава. Један се слива у језеро Сугу—Нбр, које је већ у пола исушено, а други се рукав слива у слано