Просветни гласник

ИЗВОД ИЗ ГЕОГРАФСКИХ ПУТОПИСА

језеро Гашин—Нбр. Ми узесмо пут који води западиим крајем овог језера, где на нросторији од 75 килом. не нађосио ни иијаће воде нити и шта од биљнога света. Пошто дођосмо на северну обаду овог језера, наши караваии већ пастунаху на ограпке Алтајских нланина, које се одавде почињу делити на четири упоредна ланца. Ми се исиесмо на оне с јужпе стране што се зону: Тосту. Подина овог лапца стрмо се спушта према језеру. Овај је ланац око 60 километара дугачак и иде у нравцу са Ј. иа И. Вегетација је ових иредела у мпогоме различита од оне око Ецининих обала, и већином се састоји од зељастих биљака. Пошто нрођосмо језеро Оерк-Нор, спустнсмо се у долину реке Туји, где први нут оиазисмо арншевину. Одавде остависмо обалу реке Тујп, како бисмо обалом Тамира досиели до реке Оркеопа у коју се слива река Тамир. Тада изађосмо на велики и главпи друм, који од Сурге у у Уласутај и Кјахту — нашој носледњој етапи — води. Ту сгигосмо 23. октобра." 3) Пут у Тибет. Успешан рад ђенерала Пжеваљског у Тибету не даваше мира Инглезима све дотле, докле се и они не накапише да нродиру у Тибет. Ну инглески путници испитиваоци описују махом све тешкоће па нуту у Тибет које морадоше савлађивати. Тако они оиисују, како путник мора да савлађује јаку и неодољиву хладноћу, тежак и опасан пут преко снежних висова и многе друге неповољности. У нограничиој варошн Пари-Џоига на догледу огромпога виса Кунг-Џунга а на малепом одстојању од брнтанско-ииђијске границе морају се иутиици борити са снегом н ледом још у почетку октобра. Нешто мало даље одавде па север већ се преко дан у спаваћој соби вода мрзпе. Иа опет за то сунчани су зраци тако оштри

и тако јаки , да нрже лице. Тако је несносна и она сјајност снега, да су путници нриморани да од Кан-Суа, па и по осталим деловнма Тибета, ради очувања свога вида, везују испред очију црне ренове од Јама , због чега такав караван врло смешно игзледа. Што се тиче Физичке особипе Хималаја, о томе је већ Варен Хестиигс ирви изнео занимљиву аналогију Анда и Хималаја. Оба планинска система састоје се из три упоредпа ланца. И у Апдима и у Хималајима имају своје почело великереке, којесеу упутрашњости и склону ових лапаца пробијају и гску. У оба ова илапипска система постају многобројне реке , и у средњим Кордиљерима с обе стране тих ланаца проваљују и избијају иа последњи сиољашњи ланац-. Тибет је без сумње иајвише земљиште у старом свету, исто као и долнпа Кпто у новом свету. И у једном и у другом свету находе се сметње за прелаз (ириступање). Овако би се упоређење могло још и даље чинити између Инкине земље и Тибетског висоравна , јер главни нроизводи и у једиој и у другој земљи јесу вуна — у Перуанској од Љме, Алпаке и Вакуне, а у Тибету од оваца и кашмирских коза. Осим тога обе су земље богате у драгоценим металима и у разноврсном житу. Оба народа, ма да су тако много један од другога удаљени , ипак имају пеке заједничке обичаје, навике и верска носматрања. * * Ђеперал Пжеваљски најочпгледније описује своје путовање но северним пределима Тибета. По некада је тамо тако јака и страпша хладноћа, а ветар тако оштар, да путпику ннје ни могућпо да на коњу опстане, а када би се скииуо с коња и нешице иошао, опда би се нреко мере