Просветни гласник

80

ИЗВОД ИЗ ГЕОГРАФСКИХ ПУТОПИСА

уморио. Па и када је најлеише време, онда је ход од двадесет километара за човека и његову издржљивосг тако тежак и суморан, као кад би на обичној каквој нросторији два пуга толико ишао. Често око по дне тако јак ветар духне као најјачи оркан и иснуни ваздух песком и прашином, те због очнју даље путовање постане са свим немогућно, ма да се ипак 8—10 километара може иутовати. Ну после тако јаког физичког умора већ би потребно било да се очи и тело одморе и сном укрепе. Само тако што не може ни бити, јер ма да се човек врло уморан осећа, опет се пе може као што треба сном окрепити. Неириродно сух ваздух чини те је човеку врло несносно и осећа, као да се на њ читава планина навалила и уста су му са свим суха. У таком случају ласно је иојмити како је тешко и мучно носити са собом ствари, одређивати логориште, кувати ,јело, на поврх свега тога предузимати још и научна испитивања. Збогванредие реткости дрва која се слабо за горпво унотребљују, путнику ниигта друго не остаје, већ да за гориво употреби аргол, т. ј. суху балегу од камила, јакова, оваца и осталих животиња, што путиик путем сам иакупити мора. Р1у и овакав материјал за гориво може само у неколико да одговори намењеном циљу, јер због ниске темнературе слабо може кухању јела помоћи (само 85°Ц). Храпа обичног путника јесте јечмено брапшо помешано са најиижом врстом чаја, па оида со и смрзнуто овчије месо , које се на јачој хладпоћи као лед стврдие, те се само секиром могу одваљивати комади и метати у лонац да се кувају. Руси обичио продиру у Тибет преко китајске области Кан-Су, прелазе преко језера Коко-Нбр и пењу се на вис Буркан-Буда. На њихову путовању њих не загушују пикаква шкодљива испарења, о

којима по неки путник говори, ма да им камиле нреко тибетске нустиње тако сустану, да са свим малакшу и по путу заостају. Тако су и срества за путовање недовољна, с тога је Пжеваљски могао долазити само до Плаве реке или до ЈанцеКијанга, која је од Ласе преко 800 километара далеко. Ну поред свих ових тешких околности које је он на нуту савлађивати морао, опет је успео, да за три године пропутује Монголску, Кан-Су и северни део Тибета, и да на девет мЂста онредели магнетску деклинацију и да за седам места израчуна хоризонтални утицај земљиног магнетизма. Тако исто он је успео, да проучи метеорологију, физичку геограФију, ботанику и нриродну историју свега похођенога земљишта. На послетку да напоменемо још и то, да планина Шага или Џонга чији су врхови вечитим снегом покривени, чини политичку границу између Тибета и Цајдаме или Монголске. Граница није баш тачпо одређена, ма да тибећани мисле, да се граница њихове области пружа до па Буркан—Буду. Ну и ако баш тако тачно није граница одређена онет ваљда не Ке доћи до озбиљне свађе , јер свеколика иросторија преко сво.јих 850 километара дуж друма за у Тнбет уираво од Буркан —Буде на до јужних подина Таш;-Ла код Ласе — ништа друго није већ све сама дивљииа без живе душе. Тек око обала Плаве реке опажају се ио гдекоје гомилице нолуцивилизоваиих Тангута. Мопгољаии зову ову пустињу „земља дивљих животиња". Доиста је око педогледна просторија ]гоја се сматра као ностојбипа иезависннх монголских племена Хора и Сока. б) А ф р и к а. 1) Кшшма^нџаро. Још у сгаро доба постојало је предање, да у источно.ј АФрици има једпа