Просветни гласник

извод из географских путописа

висока нланина која је вечитим снегом покривена. Тек 1848. године пошдо је за руком неком немачком мисионару да о томе неке потврде даде. Од тога доба чињени су неки покушаји, да се до врхао ве сиежие планине доспе. Неки немачки барон Декен испео се једном на вис од 2400 метара, а други пут на 4200 метара. Ну тек Д-р Мајер, немац, доспео је месеца Јула 1887. године до на врх Килима'нџаро о тем сведочи и његово писмо прочитано у седници берлинског геограФског друштва: „Доспео сан до истакнутог циља, доснео сам до највишег врха Кибо-Ератера. Одавде на још за 40—50 метара висине опазио сам нада мном глечерске стене, до којих иисам могао сам доспети, јер мој пратилац и тумач Ме<1>ури — црнац, нначе добар човев, бепге због слабости 800 метара скоро изостао и легао. Да ли допста глечер нокрива само окрајке или сак унутрашњи кратер нисам могао сазнати, иу ииак је ова партија од корисних последица. Од села Марегла у МаФунзи стигох нрвог дана до најниже границе прашуме. Другог дана пређох кишни нојас прашуме на до на крај Џонсгопова места. Трећег дана иаступих на рудину, која је обрасла са нешто мало жутилице и вриска (епса), ну без дрвећа и досиех до првог снега. Четвртог дапа пређох цео предео без вегетације али све сами изливи од лаве и непела и доспех до правог Киба. Петог сам се дана испео до највишег кратеровог краја и повратио па подину кратера. Посматрање беше на 14°Д. ЈПестог сам дана снимао највиши плато измеђуКиба и Кимавензе с читавим низовима вулкапских брежуљака. Иошто сам одавде разгледао кратер и накупио неколико геолошких примерака, вратИм се опет до првог снега. 'Гу сам неколико дана прикунљао збирку па се онда вратим у село Марегло, где сам 15 дана снимао, цртао пгосвитии гласние 1889.

и прибирао. Исход овог путовања беше у сваком прегледу добар. Збирку носим са собом. Највиши врх Килима'нџаро износи 5692. метра." 2. Русва експедиција на Хабешу. Годипе 1884. отнрави Русија иод старепшнством Ашинова око 40 козака у Хабеш (Абисинију). До пре годину дана (до 1886 год.) о тој се езспедицији много што шта причало. Неки госнодин Мапгус, који номенутој експедицији придан беше, држао је у седници етнолошког одсека царс. руског географског друштва предавање у ком беше саопштио неке важније податке о становништву Хабеша. О самим пак козацима напомиње г. Магнус како они себе сматрају да су прави руси ма да живе у малој Азији а на обалама Еуфрата између Ерзерума и Синопе и ма да немају никаквих непосредних ноданичких обавеза према Русији онет се сматрају као слободпи руски становници. Ова малема чета имађаше најпре нетнаест људи, ну овај број нарасте путем још за 25 људи. Они доплове у Одесу, па преко Алексаидрије и Сујеца прођу све инглеске и италијске царинарнице, издајући се за трговце, који путују у Инђију. У јесен 1885. године доспеше они у Хабеш са великим товарима руског еспана и оружја. Хабешани су у опште прилично негостољубиви и саможиви нарочито наспрам ј^вропљана, ну само русе дечекују они с раширеним рукама. У Исмару, престоници вицекраља РасАлула, беше експедиција доиста сјајно дочекана и она обасипаше поклонима вицекраља. Пошто козаци проведоше десет дана у Исмару продужише свој пут и дођоше Него Јовану, 1 који их врло срдачно и с великим почастима прими. 1 Цар Абисиније. »■