Просветни гласник

82

Експедиција по том проведе осам месеци у Хабешу, и свуда имађаше слободаи приступ, а становништво предусреташе козаке као своју браћу. Хабешани мрзе мусудмане и са њима крваве ратове воде. Добро се чувају свега онога што \ из Јевропе долази и са неповерењем гледају па све туђинско. Отуда се даде и објаснити онај неуспех католичких, као и инглеских мисионара. Осим руса хабешани још једиио симпатишу грцима, јер су од њих и веру примили. Друштвени и нолитички живот хабешана у свему је патријархалан. И ако се становништво дели на касте, опет се оно у животу тако јако не разликује. Благостање земље находи се па доста ниском ступњу. Становништво се поглавито бави сточарством, док је земљорадња врло перазвијена и несавршена. Трговина је незнатна, а трговачка роба јесте она која и највише прође има, као: ликери, ракије, памучни производи, оружје и различите ствари од челика и стакла. Они ове ствари размењују за коже, дуван, восак, златан прах и т. д. Извори прихода састоје се ноглавито од ратпога плена. Клима је пријатна, а народ се одликује чедношћу и нростимначиномживота, нрема чему су и нотребе врло малене и незнатне, како пижих тако и виших друштвених редова (каста). Они махом живе под шаторима и перетко се виђа како и сам цар цде бос'. Народ је у верп глуп, на и свештенству оскудева готово свако и најобичпије верско образовање. Хабешки свештеници и калуђери махом живе од свога ручног рада и ни од кога не траже потпоре и милостиње. На обичајима и потреби засновано право врло је елемептарно. Тако на ирилику, лопова казне тиме, што му одсеку леву руку и десну ногу. Дуван је строго забрањеп, а кад ухвате кога да пуши ош1 му одсеку језик и нзбију зубе.

Убилац се смрћу казпи; а када би успео да у какав храм побегне и у звоно зазвони, био би сваке казне ослобођен. * * * Други један Француски путник иснитивалац дао је извештај Францускоме алписком клубу о свом путовању у Хабеш и вели, како је 1885. годипе прешао лаиац онихпланина, које се иростиру поред обала црвенога мора, и да се испео на вис Семену, који је 4600 стопа висок. Оп је одавде посматрао целу околину и прегледао сву просторију између реке Такаце и језера Цане, које се находи на 1900 метара висине, а педалеко од Плавога Нила у ком кипћаше безброј обичне рибе, на речни — нилски — коњи, крокодили, и т. д. беше испитао и проучао још једпу пову планину, која се Рас—Дириан зове, и која је 4631 метар висока. 3. Шведока Конго-експедиција. Часопис „Моиуешеп! ^ео^гарМцие" јавља, да се барон Шверин већ налази на Конгу да изврши иалог шведске владе. Пошто је походио Касају до Л.уеба и горњи ток реке Конга до Степлијева водоиада, иросмотрио је и исиитао околипу Леополдвиља и у котлини Нкисе учинио још два истииа иезпатна али и врло важпа просматрања — нанисао је два писма иомепутом часопису, једпо из Леополдвиља од 30. октобра, а друго са доњег Конга на обали „Пренс—Будоан" 15. декембра 1886. иодине. Из овнх нисама узећемо само оно што би за геограФску област паучне вредпости имало. На југ од Стенлијева Пула (^^аи1еуРоо1) находи се област која се гранпчи Леополдви.вем и Кпнхасом, коју до садајош пнјво исиитивао пије. Барон Шверин начелу