Просветни гласник

ИЗВОД ИЗ ГЕОГРЛФСКНХ ПУТОПИСА

.једног караваиа од четрпаест црпаца којима се придружпо и Леонолдвиљски лекар Менсе, походио је и ироучио ову околину. Јужну обалу Стенлијева Пула чине простране равиице окружене луком онижих висова који додирују Стенлијев Пул само иа љегова оба краја, а код Л.еополдвиља и Кимпока. Пајвшиу тачку овог планинског лука, која је за 30—40 километара од обале Иула удаљена, зову урођеници Мангеле. То је једиа плапинска маса са спим особитога облика, који примамљује пажњу, и који ирема И. Ј. И затвара видик Леоиолдвиља. Оно земљиште, које се према југу простире, врло је дивно, добро наводњено многим рекама и нотоцима. Па и према истоку нротичу доста знатне реке, као што су: Нгела и Нцела. Ово је уираво таласасто земљиште с благим повијарцима, а обрасло великим просторијама шумског дрвећа. Ово су нрави Савани врло добро насељени. Г. Шверин је доиста и походио овде сва села, која се находе у врло романтичном положају, и која су обрасла боабабом и палмом и сва беху необично пасељена. Од ових села, која су у самој ствари и аФричке вароши, најзнатнија су: У1емба, Кимбанго, Миконго, и т. д. Ну врло занимљив и неочекивани део нута за испитивање беше онај планинсви предео, јер путници нропађоше овде таку земљу, која са свога геолошкога састава врло занимљива беше, а са свога Фантастичнога и романтичнога изгледа иавођаше г. Шверина, те се о њој непојамно овако изражаваше: „Овај ће предео без сумње некада у малом бити за Конго то, што је у великом Џеловстонов парк за кршевите пределе, и доиста ће ностати мета оних иутника, који ради свог уживања траже романтичне и живописне иокрајине." Централно планинско узло приказује се у облику коњске потковице налик на

пиринејски цирк, пема река, али је пун влаге. Иодипа и врх обрасли су густом шумом. Стране планина представљају апсолутпо стрмените литице стврднутога неска, сјајне белоће, налик на „Доверов-клиф" на Француској обали Пула. На оном делу планиие, што је окренут равници, Формација је тако чудновата да урођеницима улева страхопоштовање. Ни једном: приликом не усудише се урођеиици да ириступе овим литицама у уверењу, да па њнма станују зли: духови, јер је код њих у највећем јеку Фетиштво развијеио. Ни једпе стазе нема која би овамо водила и пи један се урођеник не усуђује да овамо прати путника исиитиваоца или да му ствари ионесе. И г. Шверии илн лекар Мепсс опазише иа више места поред величанствене прашуме још и шиљкасте и ваљкасте стене, као да их је човечија рука израдила, које се својом сјајношћу и белоћом живо раснознају у тамном зеленилу шумскога дрвећа. Нарочито опазише један голем моиолит ваљкастог облика који јо скоро 12 мет. висок и који многобожачким урођеницима за њихову веру служи. Овај би се монолит могао упоредити с деблом каквог огромног ижљебљепог стуба или са старинским друјидским камењем, које се по гдегде у северној Јевропи находи. Г. Шверин и лекар Менсе наумише сада Да се испењу на вис Мангеле, који је уједно и највшпи вис ових планинских висова. Тај је вис обрастао шумом и у исти мах показује и читаве редове белих од понора 30—40 стопа високих литица. Овоме се вису може приступити само с јужне стране једним узаним гребеном. Пењање на овај вис врло тешко беше, и путници морадоше секирама крчити себи путању кроз густу ситногорицу. Чим се нопеше, одмах са Анероидбарометром констатоваше висину Мангеле, па су нашли, да вис над равницом износи 11*