Просветни гласник

злписник гллвног

ПРОСВЕТНОГ СЛВЕТА

да с 'е умолп и г. Сава Антоноиић, про <гесор I беогр. гнмпазије, да ово дсло ирегледа и Савету рсФсршне. III. Нрочитан је реФерат г. Љубомнра Јованоннћа, ироФесора београдске реалке о кн>н:ш „Псторија Срба за IV разред ост. школе" од г. Мнлана С. Убавкића, учитеља. Тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету 20 Марта ове год. саоиштепо мн је, да сам са г. Ннколом Поновнћем одређеи да оценнм „Историју Срба аа IV разред основ. школе у Краљевини Србијп (према ирограму од 1884 год.) израдио Милан С. Убавкић". Поверено ми дело ирегледао сам нажљпво , и пре но што пређем на ниагање свог мпшљеља, иека ми се доиусти неколико речи. Снс моје наномене и суд о овоме делу тичу се аегове садржине. Напомене о том, колико дело одговара нрограму, о стилу, расиореду и сразмерности материјала морао сам изостпвитн са свим, ношто би овај реферат сувише нарастао. Надам се, да ће г. Никола Иоиовић у неколико с те стране нрегледатп дело. Ја ћу само поменути, да би дело много пре нзнело двадесет штамиаипх табака него десет, колико је највише бпло проппсано стечајем. Осим тога су неке партнје, за које и нисац вели да их је додао преко програма, могле слободно изостати, јер ни по нупоћи ни по тачности немају места у књизи. У осталом преглед Формалне стране може изостати увек, кад се докаже, да је садржина таква, да је не би могао снастн ма како леп а углађев облик. Прегледавши дело, уверио сам се, да писац нема ни знања ни довољно присебности и научничке савесностп потребне при писању. Ове је недостатке истина тешко одвојпти један од другог, јер много што шта, што се на нрвн поглед чини незнање, доцније се нокаже, да је самовољно извртање, а тако и обрнуто. Како овде није реч о ппсцу колико о делу, иоређаћу подједнако све нетачностн, па одакле год истицале. Ја овде нисам ни из близа исцрнао све иогрешке у делу. У иочетку сам био марљивнјц у бележењу, али кад сам вндео, да је врло тешко побележити све грешке, записи-

вао сам само што ми се чинидо значајпије. Исто сам тако у почетку мпслио, да своје тврђење о свакој погрешци поткрепим доказима чз извора и нризнатих писаца, али сам у брзо увидео , да су ногрешке најобпчиије врсте, за то сам из иоштовања према савету оставпо на страну свако доказивање. Да бн нак савет имао према маломе слику целог дела, одабрао сам један одељак н нодвргао га тачном прегледу, те ћу о њему п говорити на првом месту (иод 1). То је део о десиоту Стевану Лазаревићу. Од овог одељка има може бити и бољих, али има их н иесразмерно горих. Тако би било цело зпачајно време од смрти Душанове до владе деснота СтеФаиа. Тешко је веровати, како се онако може нисати историја у иаше дане. У овом свом реФерату нисам из тог одељка пзнео пн Једног недостатка, јер би требало псирављатп све без разлике; а надам се, да ће савет веровати мојим речима, пошто впди, како су израђени делови, који су свакако бољи од тога. Овај сам одељак (о времену Стевана Л.азаревнћа) нарочито с тога изабрао, што је мало које друго време у нашој исторпји тако јасно разрађено, као шго је ово, захваљујући радовима Љубе Ковачевића, Ст. Новаковића, Ил. Руварца и Ч. Мијатовића. Остале сам напомене расноредно под II и III; у једној су гомилицн иоменуте ио неке ппшчеве ногрешке пз географије и етнограФпје, а у последњој оне, које се тичу еамнх историских догађаја. I. Да пређем на одељак „ Царица Милпца и СтеФан Високи Кнез и Десиот (1389—1427 г.)" Прва реч, којом се почиње овај натнис а с њим и цео одељак, није тачна. Мплица није никад била нити се називала, сама ни од другнх, „царицом" до увек киегињом и ништа више. Ова се реч „царнца" дал>е у тексту редовно нонавља. Цео одељак обухвата три и ио стране (иа 16 и 17 табаку), а ево му најглавнијих погрешака. 0 Вуку Бранковићу, каже нисац, да је хтео да после Лазара постане српскп владалан, алн народ није хтео „издајника" (стр. 1 таб. 17). Историји су нознате распре Вукове са ./1азаревим синовима и његове претенспје над