Просветни гласник

злписник гллвпог

целом срнском зсмљом, али да је то иитање долазило народу на решавање, за то историја не зна, те ио томе ннје народ ни могао одбптн Вука „издајиика". Пнсац ће у осталом тешко моћи доказатн, даје оидаВук у онжте сматраи косовским издајником. Даље иисац каже, да је Оајазит ио тужби Стевановој затворио Вука н отровао га 1398 год., падаје „ТадаСтеФан заузео већн део Вукових земаља". Ово треба иснравитиу толико, у колико је Стеван миого цре смрти Вукове, чнм је овај био затворен, ударио бпо на његове земље и заузео их. Догађајп носле ангорске битке (1402) до смрти султана Мусе (1413) нзложенп су без нкакве везе и реда, а међу тим веома погрешно. — Битка Стеванова иа Косову 1402 с 'Бурђем Бранковићем и његовнм савезнпцима Турцима овако је иснрпчана: „Стеван нредусретне Турке (које је водио Ђурађ) на Косову п страшно их потуче (1402)". На Косову су управ биле две а не једна битка 21 Новембра 1402 г. На Грачаницп је бпо с малнм делом војске Стеван, а иротнв њега Осмаилнје, који су помагали Бранковиће, а на Трннољу с већом војском Стеванов брат Вук иротив Ђурђа Бранковића. У боју је доиста Стеван победио Турке, алп је Вукову већу војску нотукао Ђурађ. 'Бурђева је нобеда била тако пресудна, да су се Стеван и Вук моралп новући нред њим у Ново Брдо. Као што се впди, ово се прилично разликује од оног, што ннсац каже. За тим писац вели, да су се те исте године измирили сестрићи и ујаци; 1 међу тим од мнра није било ништа за чптаву десетину година. Борба се на протпв и даље нродужп, а као Једна од ирвпх иоследица бнло је Стеваново измпрење са угарскпм краљем Жнгмундом (1403) чијом Јепомоћу Стеван новратио што му је брат Вук иа Косову изгубио. Осим номоћи, коју је Стеван добно против Бранковића, расправио је многе снорове са Угарском, којн су се нротезали још од пре боЈа косовскога (1389). Тако је поред осталога добио и Београд (1405). У свом пријатељству са Угарском није се Стеван на том уставио, већ је по свој нрилици иомогао у Босни 1408 г. 0 овоме писац ништа не го-

1 (( После овога Стеван се помири са својим

сестрићима Иурђем и Лазарем. Три годпне после овога умре и царица Милица (11. Новембра 1 40 5)» (стр. 2. таб. 17.).

вори, већ само номиње, да је Стеван због Турака а не због Браиковића склоиио савез с Угрпма.' Како су томе бпла нротпвиа властела н брат му Вук, то је овај нобегао Турцпма 1409 год., што и иисац номиње. Тек иосле овога говорп писац о добитку Београда нод годииом 1409, па је п то номешао са другим догађајпма. 1\'ао што је иознато, Стеван је 1410 г. понова помагао Угрима у Босни, те 1411 г. добно од Жигмунда Сребрнпцу с облашћу. Али пнсац каже, „да те нсте годние, кад је брату Вуку уступио половпну државе, Стеван, заједно са Мађарима, удари иа Босаице". Дакле није иросто помагао Угрнма иего је ратовао као самосталан савезник, и то пе 1410 него 1409 год.! Писац даље наставља: „Тада Стеваи заузме Сребриицу и целу сребрничку област. За ову иомоћ Мађарскн краљ устуни Стевану град Београд". (стр. 2. таб. 17.). Већ смо впделп да се ногрешно номиње овде Београд, а око осгалих речн пишчевих забавићу се онширније с тога, што је иисац у својнм наноменама реФереитима иред делом казао, да се у овом нитању ие слаже с нисцем програма те да се држао већине историка, пшпући оиако како смо видели. 2 Како је ово једпии случај да се нисац у свом делу иозива иа кога (ма н овако неодређено), дужан сам му малко објашњења. Није мн позиата та историчарска већииа, уз коју иисац нрнстаје, алн ћу му поменути, да се но сиоменицима дубровачког архива, још у пролеће 1411. год. налазила у Сребринцп угарска посада (Јиречек Нан <1е1зз1га8В. 39.) а за тим ћу иснпсати два места из сноменика онога времеиа. 28. Августа 1415 писали су Дубровчани Жнгмунду: „Властела су босанска држала велики збор и одлучнла отети Сребрницу, коју је ваша светдост дала прејасном десноту рашком"; а 9. Новембра 1417. унућнвалн су своје нослаинке код самог десиота, како ће му говоритн, да је „наш господар, пресветли цар римски, којн 1 „Стеван се иобоји, да Турци опет не ударе на Србију, иа настане да сагради савез са Маџарским краљем противу Турака" (сгр. 2. т. 17.). 1 «Код Стевана Високог у програму стоји да је добио Сребрницу и Београд на ( ( пешкиш» од Мађарског Краља (мишљење Ч. Мијатовића). По мишљењу већине историка , које и сам усвајам, Ствван је ратовао противу Босанаца и ратом, као савезник Жигмундов добио Сребрницу 0 .