Просветни гласник

102

ЗЛПИгШШ гллпног

Не упуштајући се у ситннје нојединости, за које је нужиа нотиупнја спрема но што је у мене, истаћи ћу овде само оне махне, за чије доказивање мислим да је мера мојега стручнога знања довољна. Ево мојих замерака: Ова карта краљевиве Србије изгдеда управо као какав за специјалну, тренутну потребу удешен статистички иреглед о насељености у краљевини нашој, у који су — као што и сам г. Карић вели у наслову на корндама ове карте — „унесена места, која имају 900 душа па на више". Кад имамо ово на уму, што је г. Карић сам себи поставио за основу при нзради своје карте, онда се не треба чудити, што су многа места, чија имена буде успомену на важне догађаје из полнтичне и кудтурне историје нашега народа , морада отнасти само за то, што им број душа још није нарастао до 900. Тако се, наравно, не виде на карти места, као што су на пр. Јасика, Орашац, Љубић, Дедиград; па Тршић, Средња Добриња ; па Жича, Студеница, Горњак, Раваница, Манасија и т. д., а за сва би ова места било довољно нростора да се испишу на карти. Ја мисдим, да се ниједна карта Србије, која је намењена ручној употреби ђачкој а израђена у мадо већем размеру, не мојке сматрати за потпуну и за наставу удесну, ако на њој — сем свега остадога што треба—нису исписана н места, као што су мадо час наведена; јер она једина ведпка карта — која виси на зиду шкодске собе и сдужи заједничкој употреби свих ђака једног разреда, и у којој се могу паћи сва иоде важна места — та ведика карта шкодска ннје ђаку ненрекидно нред очима, те да може сваки час загдедати у њу ради свога обавештаја; с тога је нужпо нружити му једну ручну карту, коју може носити нри себи, и која је доста верна — само смањена — коиија оне ведике шкодске карте. Најзад још нешто. Ја знам из својега искуства, кодико вреди видети на карти Србијејасно обедежене границеиојединих округа, и од каквеје користи, честим гдедањем карте, створити себи у памети слику сваког округа, јер не само да се тиме постизава брзо надажење округа, већ и саме границе њихове, предазећи нреко пданина, река и т. д., могу да иосдуже као средство за оријентацију ири

тражењу иојединих места. — Свега овога нема на карти г. КарпћевоЈ, јер су на њој окрузима границе обедежене ситним тачкама које се губе у снвом цртежу пданинском. Нрема свему што до сада рекох о овој карти, мишљења сам: да се она у овакој изради не може препоручити за ручну ђачку употребу ; да би пак — прн свем том — ова карта, кад би се према мојим смернпм нестручњачким наиоменама а с обзиром на картограФиско - техничку могућност доиунила, могда са свим згодно носдужити циљу, којем је г. Карић жеди наменити. Враћајући овде у нридогу •/. посдату ми карту г. Карићеву, бдагодарим Гдавном Просветном Савету на указаном ми поверењу. 9. Децембра 1888. год., у Београду. Понизни Стеван Предић проФ. I. беогр. гимн. Савет је усвојио мишљење г. г. реФерената и оддучио: Да се карта краљевине Србије од г. В. Карића оваква каква је, не може цримити за намењену нотребу. г. г. реФерентима одређеи је хоиорар но четрдесет (40) динара. IV. Прочитан је реФерат г. Живана Живановића о дечнјем дисту „Мада Србадија" за 1887-му годину. РеФерат гдаси : Главном Просветном Савету. Према акту Гдавног Просветног Савета, од 5. ов. м. СБр. 19. унућепом на мене, прегледао сам дечији дист „Маду Србадију" за 1887-му годииу , коју је мнннстарству ио1,нео уредник истога диста г. Димитрије Путниковић учитељ београдски, с модбом, да би Министарство откунидо „Маду Србаднју" за покдањање ђацима основних шкода придиком годишњих испита. Са тога намењенога онредељења, ја сам и посматрао овај дечији днст при оцени и нашао сам: Да му садржина, у цедини узев, одговара добу и спреми ученика III и IV. разреда основнс школе. Песмице, н ако нису