Просветни гласник

ЗЛПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

103

свуда баш излив неке високе појезије, ипак су погодне за оне којима су намељене, а, наравно има песама и од пееника који су цењени, као Вл. Јовановић. Приче су донадљиве, описи коректни, а задади разни и снтније белешке корисне су садржине. Но има једна страна овог дечијег листа, која јс јасно видна, и даје му извесну нарочиту могућност за препоруку, а тп је она нарочпто покдањана пажња народно-историјским сликама и нриликама, које при најбољој вољи, неможемо свакад наћи у ком — иначе бољем — дечијем листу, који се уређују за границом. Ја мислим овде на слнке војвода; неких бојева и слике и описе вароши македоиских. Слике су махом чисто рађене. Донуштам да има и боље уређених старијих дечнјих листова, са разноврснпјом садржином; донуштам да би, под повољним приликама, и „Мала Србадија", да је била дужега века, бпла и једрије садржине, али ипак за то слободан сам да и овај литерарни нроизвод чисто наших учитеља препоручим Главном Просветном Савету, са учтивим мњењем: да може „Мала Србадија" бнти користан дар ученицима и ученнцама III и IV. р. осиовне школе. Што се цене тиче, о којој је тражено мњење од мене, у онште мислим, да цена мора бити мања од цене, која је на челу листа назначена, као годишња претплата за исти; ово с тога, што је свуда правило, да кад се што одсеком и у већем броју откупљује, мора се нризнати куицу мања цеиа, а и понуђач листа, мислим, пмаће н чнсто идеалних разлога да стави листу цену тако умерену, како би се омогућило да његов користан лист путем поклона пређе у руке онима, за које је он и наменио. С ноштовањем, 11. Декембра, 1888. год. у Вееграду. Банредпи члан Гл. Просв. Савета, Жив. Живанови! директор ииротеке гимназије. Савет Је усвојио мишљење г. реФерента н одлучио: Да се дечији лнст „Мала С] бадија" за целу 1887 годину, мои;е откуиити и употребити за поклањање ученицима и ученпцама III и IV р. основних. школа.

Г. реФерепту, одређеп је хонорар тридесет (30) динара. X. За Француску граматику, за V и VI. р. средњпх школа, у рукоипсу, од Жпвка Недељковића, коју је Савету вратио г. Свет. Вуловпћ ненрегледаиу, Савет је на овоме састанку одлучио: Да се умоле г. г. Жнвко Поновић и Андра Николић, да ово дедо нрегледају и Савету о њему реФеришу, С овим је овај састанак закључен. САСТАНАК 400. 5. Јануара 1889. г. у Београдц: Били су: иредседник Стојан МарковиИ; редовни чланови: Сг. Д. Поповић, Љубомир Ковачевић, Мидан Недељковић ; ванредни чланови: Др. В. Бакић, Ђ. Станојевић, Фирмилијан архимандрит, Стеван Предић., Миливоје Симић. и Др. Милан Јовановић. Деловођа Мил. Марковић. I. Прочитан је и примљен записник 399-ог састанка. II. Прочитано је писмо г. Мннистра просвете и црквених пословаод24. пр. м. НВр. 14.771, којим се упућује савету изјава г. Симе Јеротића учитеља новоханске школе, у којој се он правда за кривице за које је тужен, и позива се Савет, да ову изјаву г. Јеротића ироучн у евези с актима по његовој кривици, која се налази пред Главним Просветним Саветом, п да му о томе каже мпшљење. Савет је одлучио: Да се ова изјава г. С. Јеротића упути г. г. Ст. Марковнћу и Љ. Ковачевићу, којнма су ио ранијој одлуци саветско.ј упућени на разматрање акта по кривици г. Јеротића. III. Прочитано је писмо г. Мппнстра просвете н црквенпх нослова од 24. нр. м. ПВр. 14 767, којим се ио ново упућује Савету дело у рукоппсу од г. Милана Касумовића под насдовом „Прваци у римској књшкевиостп" и