Просветни гласник

Д-Р САВА ПЕТРОВИЋ

пз учптељске службе, 11. Фебруара тек. год., актом ПВр. 2021.; — г-ђица Јелена Шуваковићева, учитељица II. равреда шкоде у Топоди, округа крагујевачког, разрешена је од учитељске дужиости 15. Фебруара тек. год.,

У петак 20. јаиуара ове године умре д-р Сава Петровпћ, чувени ботаннчар српски. Петровпћ се родио 14. јануара 1840. године у Шапцу. Оцу му је бидо име Јовап а матери Марија (Маца). Сава је остао без оца пре него што је ношао у шкоду, а мати му је бида вољна да га да на занат (терзпјски), који је Сава учио два месеца — за време шкодског одмора — а посде је и преко материне воље продужио школу. Ту, у месту свога рођења изучио је основпу шкоду и нижу гимназију. За тим дође у Београд где сврши вишу гимназију а по томе се упише у природно-математички одсек у Лицеју, где је две године свршио. А посде тога буде посдат као државни нитомац у Париз, где је свршио медецину, и постао је доктором медецине и хирургије 25. новембра 1866 год. (но нашем) израдив тезу „Ве 1а Ковкинаше", коју је посветио родитељима и „д-ру Ј. Панчићу, проФесору Јестаственице у Веограду, члану више учених друштава; — примите овај мали знак захвалности за ваше очииске савете", вели у тој посвети д-р Сава Петровпћ. Одмах по свршеним испитима вратио је се Сава Петровпћ у домовину, али са порушепнм здрављем. Чимје дошао, буде постављен за окружног Физикуса у Крушевцу Петровић док је се бавио у Крушевцу, радио је на Флори тога краја. Али које због порушеног здравља, а које због многог носла што га је имао као окружнн лекар, морао је напуститизапочети посао.

актом ПВр. 2465., по молбн"; — г-ђа Даница Флеријева, учнтељнпа школе губеревачке, окр. београдског, раврешепа је од учитељске дужиости 28. Фебруара, актом ПБр. 2956.

Из Крушевца буде премештеп у Београд за војеног лекара, и у војепој службп је остао до смртн п умр*о је у чину санитетског пуковника. Мало доцније Његово Величанство, онда кнез Мидан, одликовав га својпм поверењем и узев га за свога дичног декара, дао му је могућностп, да се понова ночне бавитн омиљеном му Ботаником, за коју Петровнћ вели у Једном писму, које је пнсао Панчпћу, „ваш прпјатељски савет нпје заборављен, и воља, коју сте ми ви сами за науку удити умелп, сачувана је". — Ми додајемо да је заистап бнла сачувана, само је неко време у љему тињала, како би се доцније могла са јачим жаром п већим пламеиом распламтити. II доиста, чим је српска војска 1878 год. заузела Ннш, видимо д-ра Саву Петровића, где је са највећом енергијом и особитом вољом предузео ту тешку адп пријатну дужност, да иснита околину Ниша у Флористичком иогдеду. А носле некодико година својим неуморним радом даде нам спис „ Флора околине Ниша" у коме је описао близу сто Фамилија, 502 рода и око 1500 бпљних специја. После неколико година, услед прииова које су се откриле у окодиин Ннша, Петровпћ је израдно и „Додатак Флори окодине Ниша", у коме је описао 16 родова Фанерогама, нових за околину Ниша, и 3 Фамилије криптогама са 12 родова и 23 спецпје. У овом додатку је оиисао још 160 биљних специја, којих у првом спису „Флори" нема. Свега биљ15 *