Просветни гласник

КА ПОЗНАВАЊУ КРША ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

коју граде с десна Чука, а с лева Зимони. Кратка корутииа кучевска почиње иза Нересиице и траје до Клисуре, коју граде Еошутловача и Јвленска Стена. Падине брда, које у овој корутини слазе Пеку, благе су и ноложите. По њој има и иобрђа обрађених. У опште је ова корутиница, као и поље волујско, питомог изгледа. Пз долине Пекове, још у Волуји, види се крш изиад пећине у Дубокој. Он је нродужење хомољскога крша, огранака Врања, Суморовца и Стрењика, који су се упутили северу, пресекли Пек Јелепском Стеном и Кошутловачом и пружили се до Снеготина и висова изнад Тумана. Овај се крш може сматрати као кретацејска оаза на кристаластом земљишту Источне Србије, толико је зашао на кристаласто земљиште. Кречњак лежи пепосредно на кристаластим шкриљцпма и врло је дислокован. Средиште је овога земљишта Кошутловача. Око ње су омања брда и заравни, као Ђула, завршкасто брдо изнад Кучева, Аиаар, Јеленска Стена и Жути Ерш, ио којима има вртача и јаких врела. У Дубокој је иад иећином Вртеш. Он иредставља прострап зараван, који се ка центру својем сиушта. То је велика вртача, у чији се стромор слива сва вода, која на зараван падне. По свој прилици, та вода отиче реком Понором Дубочке ПеКине. Пећипи Дубочкој може се доћи реком Дубоком, десном притоком Пековом. Пред њом се диже 150 м. висок кречњачки брег, нластастог облика. Са леве стране брега бије ждреловита река Понор, који тече из пећине и сурвава се низа стене. Мало више овога брега уздиже се велики каменити зид, и на његову одсеку виде се уста од три нећине. Опа у средиии ишрока су 76, а висока преко 120 мет. Из њих тече Попор. Унутрашњост

пећине у средњу је руку висока око 30 мет. 1 ) Унутрашња шупљипа превучеиа је сигом, а са тавана висе сталактити. Осим овог главног канала, она је разграната и у многе споредне. У северном делу ове пећине има дуг канал, који је нреградама иодељен на читав низ ширих и ужих пећина и шупљина украшених сталактитима. Из тога дела пећине иде Понор, и долазећи до преграда, које деле тавник гради језерца. 2 ) У овом је кршу и Лотајница. Потајница је најинтересантнији појав у кршу Источне Србије, а, у колико ми је познато, у целини, са свима својим особинама, и једини и усамљен иојав. Има иериодичних извора у миогим крајевима, из којих вода одилази тек кад надође до извесне висиие. Они су друкчији од Потајнпце, и објашњавају се по иринципу Танталова суда. Периодичних извора дуже нериоде има у близини глечера, као па Телу код Мерана, такав је и Либфрауен у близини швајцарског глечера Леча итд. Они раде летњих месеца, а зими нрестају. Али има и иериодичннХ извора са краћим ирекидима, који не стоје у вези са глечерима, као у Чешкој но иадинама Еремежника . 3 ) Из врсте ових последњих извора, једаи извор вестФалијски Булерборн, који је избијао периодично после свака 4 сата и окретао витлове иеколиких воде4 Унутрашњост пећиие врло јо нростраиа. По једном огшсу ( (( 11еко.шко народннх обичаја из Знизкда од Мих. Ст. Ризнића. Јавор 1 885 год. бр. 48, стр. 1 52 3) у љој би угодно могло стати 10.000 људи. 2 (( Парод нз околине , који со у ове канале далеко унуштао ради вађења шалитре, прича да се канал, којим Понир дотиче, нружа до Дунава, и да излази на бео даи чак код села Брпице." Карић. Орбија, стр. 855. 11а 804 стр. Карићеве Србије има слика Дубочке ПеНине. 3 Vош 1Јгурплпд;е (1ег УиеИсп уоп Ог Шлуак р. 57.