Просветни гласник

ница, постао је од ирвих година XVIII века много слабији и ирешао је у изворе, који сталио отичу. 1 ) Код нас има нећина и пукотина у кречњачком земљишту, које издају из себе жуборење и шум, и код којих у унутрашљим дубинама има скоковаца и букова, као код вода на површипи. Такав је Вег Вунар ниже Голупца, Стрењик у Хомољу, 2 ) Љимска Кааа (нећина) у Црмници, ПеЉлна у Цеклину. 3 ) Има пећина из којих само бије хладап ветар, као из Мрзле Јаме , 4 ) нећине Ладнице на Цетињу 5 ) и ПеКиие иод Шарганом у Кремпима. в ) „За Клокочевац кажу да му име долази отуда, што ту негде у околини вода клокће" ') Из Језера у Малој — Горњој — Петничкој Пећиии истиче речица Бања, која некад нрестане тећи, а пекад потече мутна и црвено обојена. 0 млавском Врелу „нричају мештани да ио некад са свим усане, па носле неког времена вода уједаред нокуља, па веле да је но некад и као крв црвена." 8 ) Код Потајпице су се здружили многи нојави: иериодично одилажење воде, клокотање, жуборење и шум, ' Е Кес1ц8. 1,а 1огге I. р. 313. 2 Драгашсвнћ. Гласцик учеи. др. књ. Х1.Ш, стр. 2 9 7. 3 Живко Драговић. Грађа за ђеографију Црпе Горс. Летоиис Матице српске, књ. 54, с. 6 9 и 74. 4 Кгаив. 1)10 АгћеНеп ат Каг8(е. Цав Аш1ап(1 № 1. 1 887 год. 3 Драговпћ ор сЦ. 74 стр, 6 Описаше окружјл ужичкогЂ. Гласникг X, с. 301. С. Обрадовић. 1 Мишковић. Путовање по Србији стр. 143. к Милићевић ор сИ с. 188. Врло је иитеросаптно п налик овом случајпом и ретком иојаву код Врела Млавина, трајно извирањс на махове речице Шавника у Дробњацима. „Велика је иећина из које ои иа махове излази, и као да у свом току мора да савјађује водике препреке, јер се за јсдан даи у најмање по 15 и 20 иута зауставља, водо скоро ностано, те млинови и ступо прекидају своје радове. Парод вели, да га је (( мукавица ухватила" Д. Ж. Вратинић. Нз Никшића на Горапско. Годишњица књ. V стр. 218. '

I и сви су ови појави врло заплетени. За | то ћу изнети и све што је писано о Потајници, и описаћу је опширпије да би правилније иредставио иојав и изнашао му објашњење. Од страних иисаца једини Хердер помиње Потајницу. Оп велн ') да је „близу Крушевпце (Кучева) видео у кречњаку чувену пећину Потајницу, која је у овој околини позната због чудповатог шума, који се у њој чује, и због - издизања и сауштања нивоа воде, која сеуњу слива'" 2 ) Од наших писаца 3 ) помиње Потајницу лицејски иитомци, Милићевић, 81x1 у Борцу и Карић. Лицејски иитомци нису видели Потајнице, но су им о њој у Кучеву причали двојица рударских инжињера. „Онп нам казиваше, да има у кланцу кроз који смо прошли некакав извор у самом камену, који чудповато дејство показује. Не отиче, него се пупи и испражњује па особит начин. Неки пут се иапупи брзо, а иеки иут кроз вихие дана или недеља, па кад му вода дође до иеке висине у басену, онда се брзо исиразни са клокотањем и разним звуцима. Зову га потајница." 4 ) ' Рударски иут по Србнји барона Хердера. 4 Немачки текст код нас није цоо и тачно проведен. За то ћемо га овде навести : „ Е јпо УЈег1е1в(;ипЈо ип1егћаШ Огибсетосг (Крушевица) ћеЛшЈек 8Јсћ 1п с1еп а1еЦеп КаШз^ет-Ре^еп сИе (1а8 гесШе Шег с1ез Рск ћИс1еп, оте Оио11е РоШпа(;2а, <Пе \уе§еп (1ег ТОпе ћегШтЦ 181, (Пе 81е уоп 81сћ (Јећег с1ет №\геаи (Јек Ре11 Ие^(: 81е ип^еШћг 5 К1а1ег ипс! уоп Шег 8еШи{ ип <Је1 :аћг 10 К1аН. 81е 8о11 с1е8 Та^е.в 5 М8 6 о!1 10 та1, ја ћ18\уеПеп а11е 81:ипс1еп 8{еј§еп ипс! Га11оп. Даље је као у српском ироводу. Занимљива јс ова забелешка: Вс1 ипнсгег Ли^уовопћоИ; ћаМо 81е етеп тесЈПедеп 81аш;1, шк1 181; 8оН етет Мопа1 \уес1ег дезИедеп посћ це{аИоп. 0 (Всг§. Кејве 111 8ег1лоп р. 12). 3 Чудновато је да Потајница није помеиута у опису округа пожаровачког од А. Медовића (Гласник др. срб, С.10В. IV), иити код Драгашевића (Гласпик уч. др. књ. Х1Л1). Једиио јо од карата ди сада забслежена па карти аустријоког географ. иститута. 4 Нут лицеј. нитомаца по Србији. Стр. 14 и 15.