Просветни гласник

146

I

дсо је раван и обрас/гао бујном травом, водњен многим речицама, које се сливају у Кеми-Уелс. Осим тога, овуда се опажају иредели обрасли шеварицом и голетни хумови чак до подине оних висова на С. 3. страни. На супротној (левој) страни Кемп-Целса подиже се једна планина (Мон-Дз г гла) скоро 3000 стона висока и скоро до врха шумом обрасла. На Ј. 3. могаху се догледати читави редови брежуљака обраслих травом, а ниже реке Широка поља. Она пак просторија уз реку нешто је суровија и већ прелази у брдовити предео. На овоме делу стање барометра бепте 28*50 до 30'20. % * * Још у почетку месеца марта 1887 године беше се кренула једна Француска експедиција под старешинством Тодора Бево ради испитивања Нове Гинеје. Да у кратко прегледамо ресултате испитивања ове експедиције. Опа је 21. марта већ приспела била до ушћа реке Аирда на пароброду „Вивторији" и ту наишла на .један велики капал, којим је пароброд ушао у реку. Овај канал захваташе у дубину 5—8 метара воде, којом се иловити могаше. Ношто експедпција . пловљаше тако за неко извесно одстојање реком Аирном уверила се, да тај канал ништа друго није већ један од многобројних утока опих слтководних река које из планинскога крша потичу. Пошто је експедиција покушала да испита различите канале, упловила је по том у главну реку, која дивап ток имађаше и за 128-820 километара пловљаше она од ириморја уз реку. У повратку експедиција удари дру-

гим једним рукавом и тим рукавом доспела децеицијаном заливу. Тада се једно одељење експедиције помаче до Моту-Моту, алп се одмах врати. Експедиција сада нронађе још једну нову и знатну реку, која близу Балд-Хеада имађаше широко ушће скоро 4 километра. Пловећи овом реком иеких 150 километара промотрила је све њене кривине кроз планине и долине. Најзад, и ако она река довољно воде имађаше опет експедиција не одважи даље пловити с тога, што се већ опажаху гдегде спрудови и наноси, с тбга се опет иоврати у децспционп залив, пошто је најпре свеколико нросторију прегледала и оназила, да је врло ретко насељена. Тек на неколико места опазише путници неколико урођеничких племена с којима се пријатељски понашаху. У опште се опазило, да је овај део Нове Гинеје необично богат у текућпм водама и пун дрвећа за грађу. Земљиште је изузев неке незнатније просторије, врло плодпо и за земљорадњу иодссно. Док су иутници испитиваоци нроматрали овај југоисточни део Нове Гинеје нрибележили су да је време прекрасно било, да је клима пријатна н свежа и да мускити (комарци топских нредела) ништа не досађу.ју. 1 1 Још новији изввштајн о научпом путовању гоограФа Тодора Нево гласе, да је 011 иронашао две нове реке у Новој Гинеји. Једну реку иазва он Дхјгл а, а другу Јуиилеј. Обе потичу из унутрашњостп планинских ланаца. И једном и другом реком пловио је преко 160 километара. Пу поменути геограФ није стигао, да све испита и прибележи те да би се и тачнија геогр. карта о Новој Гинејн израдити могла. Ну извесно ће тај посао довршити новије експедиције које се у Сиднују већ припремају.