Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛЛВНОГ НРОСВЕТНОГ САВЕТА

Ради бољега ирегледа и тачније оцене добро ће бити, ако најире изнесем у кратко садрзкај цедога сииса. Они се деле на ових шест неједнаких чланака. 1., Отаџбина (4'/ 2 рукоп. стране), 2., 0 ароиасти сраској (13 х / г рук. стр.), 3., Срби у роаству (4 рук. стр.) 4., Срби устају на оружјс (9 страна), 5., Сриска слобода (5 страна) и 6., Сраске жеље (1 страна и некоднко редова). Ова пеједиакост не додази тодико од празнога садржаја — пишчева говора, — колико од већега и мавег броја стихова и несама, у нојединим чланцима употребљеним. Тако су на ннр., у другн и највећп чданак унете готово све народне песме (истина махом скраћиване) о боју на Косову. А писац је на несме обраћао особиту иажњу: оне су му не само зачин и украс, иего још и допуна, утврђивање или и понављање песничким језиком онога, што је у прози казано. И тако је, сдободнпју реч да употребим, ова књижица изишда као малп књнжевнп мозапк, у ком се виде и по нека иридпчно дена зрнца. Па да загдедамо из бдпже бар један чданак овога снпса, намењеног деци која сврше I разред основне шкоде. Чини ми се да^ на нрвом чданку пншчевих „Цветн" можемо вндети и добре и рђаве стране свега пишчевога рада, те да по њему доста тачно можемо суднти и о целом сиису. Ево, дакле, тога првога чданка, „Отаџбина". Обраћајући се „драгим Српчнћнма", писац им одмах казује шта је Отаџбина и како они треба да воле своју отаџбину. Показавши да осем Срба пма у нашој земљи и туђинаца, писац нодстиче своје маде чнтаоце, да се поносе српским именом и језиком, те наводи прве четири строФе познате уметннчке песме „Тећ' ће вода куд је текла," чије Је стихове он за своју нотребу у нечем изменно 1 ). За тнм говори о љубави свакога народа нрема својој отаџбпнн, на да бн још доказао потребу ове љубави,ову, можемо рећи, прву омладинску дужносг, писац, даље, нрича | ! »драгој дечици" каио је тешко онима који немају своје отаџбине, на п онима који не живе у својој отаџбини. И овде, на посдетку, ') Нити овој (она је од М. Орешковића), нпти икојој другој умотничкој песми, у <( Цветима» употребљеној, писац не казује натпис ни песшша чија је, а требало би још да каже и нзвор одакле песму узимље. 11РОСВЕТНИ ГЛАСНИК 1889

додаје оддомак једне уметничке несме о љубави према. ,домовини", којој као да је такође неке стихове сам удешавао. И ако се писац озбиљно трудио у овом првом чланку (као и у свима потоњим чланцима) да га његови мади читаоци разумеју; и ако је, нпр., доста лепо и за децу разумљиво показао шта је отаџбина, — опет ће му, држим, намера остати непостигнута, јер све друго у овом првом чданку (а то вреди у главном и за све остаде), и по кодичини и по начину излагања, нредази обичну снагу детињега разумевања. С децом I. разреда осн. школе, с децом, која су једва научила читати (мучно се сме ово поуздано тврдити) — врло је тешко говорити и живом речју, а куд и камо теже мртвим сдовима, у књпзи! 'Гога ради овакој се деци — по мом мишљењу не смеју давати ни обичне дуге приче, а то ли дуге аистрактне поуке, за које је често нотребно пнсати целе стране без прекида, као што је и писац морао чинити. Све што бн се тој деци могдо дати у руке, осем буквара п чнтанке, биде би још и којекако књижице са слнкама и с кратким иричама или песмицама (по 10 — 15 врста највише). А да је тако, види се на бувару и читанци I. разреда, у којима су чланци не само писани језиком даким н мадој деци разумљивим, него су и сви од реда врло кратки. Иа и кад би седоиустиле какве дуже иоуке или повесничке сдике, и њих би требало, тако рећи, исецкати, разложити на кратке одељке, од којих би сваки за се био као нека мала целина, згодна за детиње разумевање и иамћење. А писац то ппје учинио, те су му ноједине тачке овпх првих иоука изишле несразмерне: највише је у I. чланку говорио о том, како туђинци воле своју отаџбину. Ово можда и не би било сувише незгодно, да ннсац, баш овде не удара врло дадеким, окодишним и за децу, рекао бих, тешким путем. Поменувши др на : свету има и Других народа, осем Срба (Турака, Шваба, Тадијана" итд.), и да сваки од њих воли своју отаџбину, писац даље овако говори својим мадим читаоцима: „Кад одрастете и ностанете људн, вама ће се ови странци хвалити својом отаџбином. Они ће вам нричати како су њиховп дедовп биди велпкијунаци; како су волели своју отаџбииу; како су се за своју отаџбину с непријатељима ју20