Просветни гласник

ЗАПИСНИК Г.1АВН0Г

15. 0 воћу се вели да је зачинак што не стоји за сво воће. Међутим се не наводе други зачинци, који играју голему улогу у храњењу. 16. 0 дињи веди се да је тешко сварљиља, што не стоји; она је дакша од лубенице. 17. Не стоји да има у вину у онште 20° 0 алкохола, јер тодико имају најјача јужиа вина. Међутим на идућој страни стоји да мека ракија има 6°/ 0 — а свака је ракија јача од вина. 18. Г1ада у очи што се у Хигијени кава и чај анадише, а месо н вариво не. 19. На стр. 309 каже се, да се стајањем изазива ширење вена а не кагке се где? 20. Не стоји да лампе треба да имају заклона иди нокривада, јер наглн предаз нз јасне светдости у сенку шкодљив је очима. Језик је у деду чист. Стид је јасаи. У томе погдеду опазио сам само па једноме месту нејасноћу а то је на стр. 196, где писац веди: „Ддаке на телу чувају од назеба, па с тога ваља и њнх неговатн." Овде читалац мора да разуме све ддаке, а међутим је писац мислио само оне на глави. Нејасно је и то да: „неки део воде аостаје у самоме телу. Како вода аостаје то је одредида Хемија, а мучно ^е се тај процес збивати у живом организму. Овде може бнти реч само о одвајању воде на пример из неких соди. Номенклатура је врло брижљиво обрађена. Павешћу само пеколико назива што мислим да би се моглп заменити. Кључна кост је германизам (ВсћШрећет:) срнскп се зове котлац. МишиЏна кост није добар назнв, јер мишнца је од рамена до руке (ћгасћшт). Панчпћ је зове рамепача а можда би правилније било звати је дорамена кост, као на пр. доушиа зкљезда. Место уштаиљен нерв , можда би боље Онло иослужити со познатом речн „ узет". Место „иеволкм" мишићи, држнм да је иравидније рећи „ безвољни " као на пр. безбројни, безимени н др. „Срчана кеса", (нревод немачкога Нег/ћеи!е!-а) има своју српску реч „осрђе". Писац је назвао кожну облогу лубање „оглавина"на би требало, доследности ради, да прими „осрђе".

ПРОСВГСТНОГ СЛПЕТА

За асимпдацију узео је иисац „усвајапе". Ова реч не одговара деФнницнји као датннска реч, али ја ие бих знао, како би се јасније могда нревести. Да сведем ово што сам рекао, на завршнУ оцепу књиге, то могу рећи, да она има само ту једну махну, шго је сувпше иространа, за ону цељ којој је намењена, а та погрешка, као што сам приметио у уводу дежи у самоме програму, за који се писац, не баш с раздогом веома скрупудозно држао. Кад би се у књизн изоставпло све што је означено за гармонд, а много од цицеро — тексга сведо на сармомд; кад бп се пз књиге изоставиде све хистодошке ствари, које нису за ову генерацију ученика; даље кад би се изоставно већп део снецнјадне датинске номенкдатуре, која је п тако наведена у добром срноком нреводу; за тим, кад би се ЕтнограФИЈа, која унраво и не иде овамо, сведа на мнннмум, а за то хигијенски део допунио у 'означеном иравцу, и најзад кад би се избацнде многе сдике (к о 1-и и 2-и обртањ вратнн и многн дедови косака:) — књнга би нпак одговорила иотнуно својој цељи и ја бих, уверен о њезиној важности, могло световати Главни Нро"ветнн Савет, да је на надлежном месту иреноручи за штамиу. Главном просветном Савету Захвални Др. М. Јованови!. Савет је оставио коначно решење овог пптања за пдућп састанак. С овнм је састанак закључен.

(ЈАСТАИАК 404-ти I. Фебруара 188!). г. у Београду. Били су : аредседнии Ст. Марковић; редовни чланови : Ст Д. Поповић, Сима Дозанић, Др. Н. Ј. Петровић, Пера "Борђевић, Милан Недељковић., Др. Љ. Недић; ва нредни чланови: Др. В Бакић, Момчило Иванић., и Коета Петровић. Деловођа Мил. Марковић. I. Нрочнтан је и нримљен занисник 403-ег састанка.