Просветни гласник

185

11а и ако сам мишљења да не брзамо с одлукама. које правце на нас а преко иас аа школу ударају, опет мислим, да не треба ии ово времена што вам уграбих читајући ове ретке да остане без ресултата. Ми ћемо имати ресултата од овога иосла, ако концентришемо наше мпсли на неке и пеке тачке, које сам разрадио или додиривао у овим редовима. Да о њима размислимо у течају ове године, која је иред нама, па, коме да Бог живота и здравља и буде кадар доћи на наш догодишњи збор, нека тражи да се но нева мисао уздигне и до зборске одлуке. Само као мисли за у нааредак слободан сам изнети пред вас ове оиште наиомене: I Не би ли требало јасније обележити квалиФикацију наставника за средње нтколе. У том погледу не би ли требало захтевати испит зрелости у гимназији или реалди, иа онда бар две године <х>акултота на нагиој Великој Школи, као што то чине Мацари, Аустријанци и Немци? Т1 Да ли би било корисно да се друкчије уреде груие за проФесорске исните, или да се у оиштс реорганише целокуиан нроФесорски испит п то у рациоиалнијем правцу? III Не би ли требало проиисати време нредаваштва, а супленство и хонорарно предаваштво са свимукинути? IV Да ли да се остави предавачима рок до кога морају положити проФесорски исиит? V Како да се уреди нримање за нредаваче оних, који долазе са страних универзитета? VI Да ли би било корисно да се одреди број недељних часова предавачима, учитсљима, проФесорима и директорима. Неби ли тахшшш од 18, а ппштнт од 15 часова за проФесоре био довољан ? VII Како да се уреди одговорност наставника. Може лп се наћи нут и начип да вредни нагтавници не морају чекати 5 година на повишицу, по да је и ире добити могу, а нерадници да је добити не могу ни после б година. С овим у вези стоји. VIII Како би требало удесити надзор над средњим школама ? IX Да ли се може постићи бар то, да се проФесори ностављају само за оне предмете из којих су испитани? X Не би ли требало завести за I и II разред класну наставу и проФесоре тих разреда одвојити од осталих проФесора I XI Непремено размислити о сталном ноложају проФесора. Једном да престану премештаји по потреби службе, без кривице, па да се и сами премештаји друкчије регулишу. XII У колико би се могао положај директора осигурати од честих, а ио некад и немотивованих, промена ? XIII Положај предавача, учитеља језика, учитеља вештина и учитеља необавезних нредмета у опште да се регулише на са свим другој основи. Ја изнесох ово неколико мисли иред Вас, Др.угови, изнесох с молбом да о њима сваки за се мисли, па да спремни о њима донесемо одлуке на идућем годишњем збору ПроФесорскога Друштва. До виђења! ако Бог да!

игосветни гласник 1889

2-1