Просветни гласник
Година X.
Сбеска 9. и 10.
31. М АЈА 1889.
БРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
ПР0ШЛ0СТ, САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ ИГИЈЕНЕ ПРИОТУПНО ПРЕДАВАЊЕ Др -А ЈУ 1и ЛАНА јЈ о ВАНОВИЋА ЈЗ а ТУТА професора јавне игијене и судске медицине на великој школи у београду. (Овршетак)
Корист Игијене упада још јаче у очи, кад се човечји живот и човечје здравље 3 пореде са другим (материјалним) благом, те се проценом сведу на неку познату иредност н. пр. на добитак или губитак у новцу. на зараду (надницу) или дангубу и т. д. У Немачкој н:. пр. рачунају, да једно дете годишње (у средњу руку) кошта 40 талира (од прилике 150 дин.). То је, наравно, иајмања нросечна цена, која се у опште може поставити, и мало је земаља, где живот човечји не потроши више — где дакле пије скуиљи. Тако н. нр. рачунају у Енглеској већ живот новорођеног детета у 40 Фуната стерл. (од црил. 1000 дип.) а одраслог чељадета у 150 Фун. стерл. (3750 дин.). У Америци су те цеие још више, јер живот једнога радника рачуна се у 8500 долара (или 17.500 дии.). Према томе иреставља сваки живот човечји неку Фактичну вредност за друштво, коју је оно у њега уложило, и коју с њиме губи, ако је човек животом и радом не накнади. Умре ли дакле чељаде пре т. з. иродуктивног доба свога века — до своје 14. године — онда оно не може тај свој трошак друштву подмирити, него тај издана свота сасвим проиадне. Тим начином изгуби сама варош Ерфурт цросввтпи глаоник 1889.
за 20 година преко 5 милиона динара, а колико је тиме у штети цела Немачка или сва Еврона, ласно је прорачунати. Ти бројеви су још страшнији, ако се рачуна — као н. пр. у Енглеској ■— живот новорођенчета са 40 Фун. стерлинга (1000 дин.ј, а живот одраслог са 150 Фун. стер. (3750 дин.); или у Америци: живот једног радника са 3500 дол. (17.500 д.); или у Француској: без разлике спола и узраста, живот у ошпте са 1097 дин. итд. Ово је, наравно, још само онај мањи део капитала, што се губи смрћу, а где је још губитак у дангуби и трошку око саме болести ? 1Та сваки смртни случај долази (но статистици) 35 случајева поболевања (т. ј. у средњу руку од 35 болесника умре I), а на сваког болесника рачуна се просечно "20 дана боловања (или дангубе . Београд има 40.000 становника, а у њему умире нреко годшнње. Према томе губи Београд болешћу годшпње 30 X 40 X 35 X 20 = 840.()00 дана (или надница). Да игијенским установама смањимо умирање наше престонице н. нр. са 30° !оо на 20°/ оо (као што је Лондон Игијеном смањио умирање својих становника од 42°/ 00 на Ј9°/ о0 ), онда бисмо уштедели 10 X 40 X 35 X 20 =&280,000 дана (или над29