Просветни гласник

226

ница) годишње. Рачунамо ли од тога само четврти део на боловање правих радника (праве даигубе), а оно друго на децу, жене и стару чељад, онда остаје 70.000 дана, или — дан ио 2 динара — 140.000 дин. год. штете од боловања, које би се могло снречити. Сетимо се још: колико здравих дангуби око једног болесвика, колики је трошак око лечења птд. па нам је онда ласно увидети, да је ипак Мгијена јеФТинија. Италија издаје велике своте новаца због саме настуипе грознице, и губи врло много своје радне снаге. Међу 2300 сицилијанских железничких чиновника иоболи се од настуине грознице годишње 1455, и сваки од њих болује (т. ј. дангуби) у средњу руку 11 дана. У војсци је годишње 42,000, а у самом Риму 10.000 грозничавих. Близу 6,000000 лира изда држава сваке године на саме грозничаве војнике и званичнике, а то је издатак, који се ничим не враћа. Као што видите, по свима тим примерима и бројевима јасно излази, да у свакој прилици најбоље иролазе они, који могу живети (и живе) према захтевима Игијене. Сви ти примери необориво доказују, да Игијена није пуста беспослица и узадудан трошак, мука и брита, пего иосао и издатак, који се мал' не сваки иут многоструко наплаћује. Узимали ма с које страие: најдрагоценији капитал човеку је живот и здравље, па ко у то улаже, не може никада изгубити. Мишљење да Игијепа нема права на засебно место као наука, да је дакле не треба самостално обрађивати, него да сва њена питања ваља упутити оним струкама, којима и припадају, нема чврста осслона ни у науци, ни у пракси, и било је само на велику штету и Игијени и човечанству, а ево зашто. Кореном својим хвата се Игијена оне велике групе наука, које спадају у Биологију, а по предме-

тима својим држи средину између Антроиологије и Медицине. Ни једна наука осем може бити једине Математике — пе стоји сасвим независно и искључиво на својим ногама, него се свава (час у овом, час у оном нитању) ослања надруге... па тако и Игијена. Као струка биолошка порекла захвата она понајвиихеу биолошке науке, али јој разграеци прелазе и на друга иоља, Иетражујући човева у односу према оним разним приликама у којима живи — дакле у односу према ваздуху, земљишту, води, храни, стану, послу, друштву итд. — у опгате: према свима супстратима природног и друштвеног живота његовог — наилази научна Игијена на питања, која припадају специјалним, научним струкама н. пр. аиатомији, физиологији, патологији, етиологији, метеорологији, зоологији, ботаници, геологији, физици, хемији итд., а гдекада баш и на иитања из технике, државне администрације, трговипе, обрта, заната, итд. Према тако многобројним и разноврсним објектима налазила се Игијена за први мах у великој ненрилици, па је — наравно тражила савета и помоћи у оних струка, које су ближе тим нредметима. Отуда је и поникло мишљење, да она као засебна наука и пе може постојати, него да сва питања њена ваља поделити међу струке, којима по својој нарави и прииадају, па да се тамо разрађују. По томе би н. пр. ваздух припадао метеорологији или хемији; земљиште геологији и агрикултури; стан грађевинској техници; узроци болесги етиологији ; саме болести патологији ; срества за предохрану проФилакси и т. д. На први мах изгледа оно мишљење са свим рационално, и тек кад се боље проучи, види се, да му се може много гато — шта приговорити. Истина је, да би н. нр. стручан хемичар потпуније и тачније извео какво хемијеко питање из области