Просветни гласник

283

(о дужностима директора, проФесора и проФесорског савета); чдап 31. (да учеШ1ци најстаријега разреда неће полагати годишње испите, и ресултат годигањих бележака вредиће им као општи ресултат). Напослетку укинут је чл. 30. којим је било одређено, да се испити држе по програмима, које су проФееори поднели у почетку школске године. 3. Закон о установљењу Учитељске гиколе у Нишу, од 31. марта 1881. године. Ова школа отворена је у почетку 1881-82. школске годипе, а у свему је била равна београдској Учитељској школи. Одредба чл. 2. да се у овој школи може установити нарочито одељење .ча мање спремне ученике, остала је неизвршепа. 4-. Закон о надзиравању школа, од 12. марта 1881. гооине. По одредбама овог закона вршен је надзор у средњим школама преко проФесора Велике школе, а у основним школама од лица из просветне струке у опште а нарочито од проФесора Учитељске школе и средњих школа. Надзорнике за једне и друге школе поставља мипистар просвете и црквепих послова из капдидата, које му за тај посао предложи Главни просветни Савет. У члану 6. обележене су тачно дужности падзорпикове. ЈНколска ревизија ирви иут је исвршена ио одредбама овога закона у јуну 1881. год. 5. Закон о учитељскнм илатама, од 31. марта 1881. године. Овим законом укинуте су класе, по којима су дотле одређиване плате наставницима основпих школа. Прва плата сталних учитеља повећана је од 590'89 на 800 динара, и за периодично увећавање ове плате одређено је шест повишица, од којих ирве три имају по 250 а друге три свака но 300 динара, тако, да учитељска плата после шесте повишице износи 2450 динара годишње.

Повишица даје се према оцени рада учитељева сваке четврте или пете године. Треба да овде споменемо још: Закон о народној библиотеци и музеју, од 19. марта 1881. године, којим је управа музеја одвојена од народне библиотеке и нредата проФесору археологије на Великој школи, који је у једно н чувар музеја. Ради номоћи библиотекару и чувару музеја усгановљен је одбор. који је саставл>ен из библиотекара, чувара музеја, помоћника библпотекарова и по једног нроФесора из сваког Факултета и одељка Факултетског Велике Школе. Овом одбору задатак је , да се брине о свему што се тиче употрабе библиотеке и музеја, да води надзор над овим заводима и да решава о иотребним њима набавкама. Закон о арирезу за главни школски фонд, од 31. марта 1881. године, којим је паређено, да се од сваког, који данак плаћа, узме за подмирење трошкова на школе по 2 - 50 динара годшпње у место Г68 дштара, колико је дотле школски прирез износио. Министровим решењем прописана су у 1881. години: 1. Правила о грађењу школа и о намештају школском. 2. Правила о иолагању ирофесорскш исиита, сходно чл. 15. закина о проФесорским испитима, од 29. јануара 1880. године, и 3. Правила за иолагање учитељског исиита оних кандидата, који нису редовно свршили ироиисне школе. Овим су замењена ранија правила о тим иснитима, од 26. новембра 1871. године. У 1881-82. год. није изишао ни један закон по струци министарства просвете и црквених послова, и само су под 19. мартом 1882. год. одобрене Измене и доиуне иравила о исиитима зрелости, од 8. априла 1880. године. Овим измепама одређено је 36«