Просветни гласник

2 84

у краљевиви среији

за испите зредости време од 16. маја. до краја јуна, а у свему осталом само су поједине речи у неким члановима измењене или додате. У овој години, 14. Фебруара, одобрен је Закон о нижим школама за иољску ириврвду. Задатак ових школа јесте тај, да се да земљорадницима прилика, да прибаве практична знања за корисно газдовање. Према томе, ие тражи се већа претходна спрема до оне, коју изпесе ђак из основне школе. Питомцн ових школа имају потпуно издржање од државе за све време учења, које траје три године. Влиже уређење ових школа одређепо је нарочитим правилима, и оне стоје под надзором министра народпе привреде. Прва Ратарска школа отворена је у варошици Краљеву, указом од 29. јуна 1882. г. и ми ћемо о њој говорити на свом месту. У 1882-88. години одобрен је Закон о основним школама, од 31. децембра 1882. године. Овим законом заведена је обавезгта настава за сву децу у доби од 7 до 11 година. Основпа школа подељена је на нижу са четири разреда, и на вишу са два разреда, а установљена је и иродужна школа. У одељку о учитељима одређени су услови, под каквима се може добити учитељска служба. Установљени су школски одбори, којима је новерено неносредно старање о школи. Где има у школи више учитеља, онде се један од њих поставља за школског управитеља. У закон унесене су и одредбе о школском падзору, о правима и дужностима наставника и у опште све, што се односи на школу и њен живот. Министар просвете овлашћен је, да пропигае ближа правила за вргаење појединих законских одредаба. Децембра 29. одобрен је Закон о изменама и доиунама закона о гимназијама и реалкама. Тако додата је чл. 4. одредба о учитељима вештина и језика у овим

школама, односно њихове квалиФикације; нодељени су по плати у четири клесе, и дато им је право на пенсију по одредбама, које о томе постоје за учитеље основних гакола. Изменом чл. 6. и 7. дато је директору право, да може казнити проФесора за мање погрегаке ономеном, укором и петнаестодневпом платом. Укинут је чл. 10. закона о гимназијама и чл. 11. о реалци о праву нрофесора, да може сам казнити учепика за мање погрегаке. Напослетку додато је чл. 20. закона о гимназији и чл. 22. закона о реалци, да ће министар просвете и црквеиих послова прописати школска правила за ученике ових гакола. Ова законска одредба извршена је у скоро, јер је већ 5. јануара 1883. год. изишао Школски закон за ученике гимназија и реалака. Покрај овога важно је и решење министра просвете и црквених послова, од 19. децембра 1883. год. о томе, којим ће се учеиицима и по каквим оцеиама о успеху у иаукама и о владању, давати државно благодејање; и решење од 23. новембра 1882. год. о вођењу бележака и давању оцена за ирелаз ученика основних школа у старије разреде. У 1883-84. години имамо да забележимо само Закон о урачунавању година иредавачке службе у године указне службе, који је одобрен 9. јуна 1884. године. Године нредавачке службе урачунавају се само оним проФесорима средњих и вигаих школа, који су положили проФесорски испит; и никоме се не може уважити више од пет година оваке службе. Уважене године узимају се у рачун при одређивању нериодских иовигаица плате проФесорске. На основу закона о основним гаколама пронисана су под 24. Фебр. 1884. год.: Правила о иревођењу ученика из млађих