Просветни гласник

305

више у 1884. године; а пајвише у годиии 1883. У мишкој Учитељској школн није био ии један одлитан ученик, а врло добрих ученика било је највише оиет у 1884. год. Слабих учееика нмала је београдска Учитељска школа у 1882 и 1888. години, а нишка само у години 1882. Еад ученике, односно уснеха раагледамо но разредима, ми иалазимо, да их је било у обе Учитељске школе од сто у РАЗРЕДУ 1882. године. I. II. III. IV. одличних ... — 4 - 35 врло добрих 39'24 30'44 38'10 86'95

добрих . . . 56'97 69 56 61*90 8 - 70 слабих . . . 3'79 1883. године. одличних ... — — — 11-11 врло добрих 28-21 25'86 28"57 72-22 добрих . . . 69-23 68-97 57-14 16*66 слабих . . . 2-56 5-17 14'29 1884. године. одличних . . —- 2-22 2-44.11-76 врло добрих 36-69 51-12 60-98 47-06 добрих . . . 63-33 46-67 36-58 41-18 (Наставиће се)

ШК0ЛЕ СРБА V УГАРСКОЈ Ћ ХРБАТСКОЈ ОД 1780. ДО 1800. ГОДИНЕ. од ЈТ етра Д еспотовића

Г. Општа пооматрааа. После смрти дарице Марије Терезије, 29. новемра 1780. године, дошао је на престо Аустро-угарске најстарији син њеи Јосиф II., који се за цара немачког круиисао још 1765. годиие. Његова владавина, —- као што историци веле, чини епоху у иеторији царевине аустријске. Јосиф беше иосле Максимилијана II. најплеменитији аустријски нринц. Од нрироде даровит, брижљиво васнитаваи, слободоуман, славољубив, крај тога нун мушке креиости и одважности, одлучио се он да државу своју сасвим реФормише. Не можемо овде опширно нратити све реФорматорске његове иланове, нити се можемо обзирати на начин како их је изводио; ну, инак 1гемо проговорити коју реч о просвктии гдаоник 1889.

његовом слободоумљу које је и иа народ српски било од великог утицаја. Аусгријски владаоци заступали су од вајкада католицизам, трудећи се, да у свему буду иослушне слуге римске тишске столице. Не треба се дакле чудити, игго је виши клир Цркве католичке имао од вајкада у уирави те државе пресудан утицај. Ми смо видели шта су све Срби као некатолици морали да иретрпе под Леополдом нрвим, Јосифом I., Карлом VI. и Маријом Терезијом. Државом су дрмале језуите. У њиховим рукама била је просвета; њихов глас решавао је и у самом ратном придворпом савету. Али, тако не беше само у Аустрији, тако беше и по другим католичким државама јевропским. И тамо су језуите жариле и палиле. Ео није чуо за страшну 39