Просветни гласник

306

инквизицију, цензуру и друге злоупотребе њихне, помоћу којих они угушаваху сваку слободнију мисао и сваки напреднији покрет у тим државама? Оми су нарочиту важност полагали на то, да школе буду искључиво у њиховим рукама или бар под њиховим падзором. Не може се ни замислити, да такав притисак није изазвао отпор код свих слободних духова. Тај отпор опажао се најживље у списима многих генијалних писада, Француза и Инглеза, ксје сусретамо у историји филосоФије као слободне мислиоце лод имепом натуралиста. Крај њих виђамо и друге (енциклопедисте), који, хранећи се философијом умнога Спиноце, ударише и нротив саме вере. Духовити списи тих натуралиста и енциклопедиста, налажаху одзива и код немачких писаца, и крај све најстроже цензуре што су је језуите врншле у Аустрији, допирале су оие и тамо. Овај уплив натуралистичког филосоФисања опажао се у Аустрији још за владе побожне Марије Терезије, шта више. у то време, он се почео ширити и на самом двору, где га је највише распростирао Холандез Герхард ван Свиетел, који је као чувеи лекар дошао па двор аустријски 1745. године. Ту је он брзо стекао толико поверења, да је могао сузбијати свемоћни уплив језуита, који су га веома мрзили. По свој прилици, ван Свиетел је много утицао и на васпитање синова царичиних а нарочито на васпитање ирестолонаследника ЈосиФа, који се нојавио и умр'о као ирави слободоумњак (ЕгехДепкег). Међу васпитачима његовим, видимо ми и познатог пријатеља српског народа ЈосиФа Бартеиштајна, који беше отворен противник тесногрудог зелотстава што су га на двору од вајкада језуите шириле. Само као такав, могао је он, праштајући се са царицом, 13. маја 1762. године, световати је: да одлучујући о

сриском народу не слуша људе, који себи хоће да теку заслуге тиме, што показују иретерану одвратносг према Шизматицима, (Види, АгсТпу Шг 081е1геШ18сће ^е^сћњМе Вапс! 46. чланак: Јосћапп СћгЈв^оГ Ваг1еп81еш инс! зе1пе 7,еИ, уоп А1Ггес1 v. АгпеШ). Од тако слободоумпих људи васиитаван, он је доцније тражио и дружбу таквих људи, те није чудо, ако је још за живота своје мајке спремио илан, како ће да преобрази цело државно устројсгво Аустријске царевине. И заиста, чим је ступио на престо , иочео је свој давно смишљени план да игводи. Овде ћемо навести само оне од његових реФорама, које се српскогл, народа непосредно највише тичу. Он је ослободио поданике од спахија; прогласио је слободу вероисиовести, нротерао је из државе језуите; укинуо стару конституцију угарску. Оваквим реФормама, Јосиф је у држави огласио рат ономе стању што је постојало кроз толике векове, те није чудо, ако се против њега дигоше сви привилегисани сталежи у држави. Да је Јосиф тим поступком стекао мпоге непријатеље, близу је памети, јер дирнути у нрава привилегисаних горе је, но чаркати ио осијем гњезду. Ми овде не можемо пратити борбу која је отуд гмтекла, но ћемо само констатовати, да су те реФорме од сриског народа искрено поздрављене. За ЈосиФа II. веле посланици тамишварскога сабора и у једној преставци својој, коју су цару Леоиолду упутили, тражећи да се ноново усиостави српска Војводина, да је имао иевероватну одважност, да двоглаву хидру дирие у живац, те тим раскине ланац, који је сметао току истинитих и опште праведних грађанских односа, теје цела монаргшја устуиљеиа била свима иоданицима 1 без разлике народности и верозакона да