Просветни гласник

ШКОЛЕ СРВА У УГАРСКО .Т И ХРВАТСКОЈ

307

у њој добију потпуну отаџбину. (Авта сабора темишварског стр. 12). Да протумачимо то расположење српсвог парода. Ма да су Срби били већином Граничари, те као такви, не потпадаху под власт спахија; ма да велики део Срба по слободним и краљевим варошима и два слободна дистрикта у Бачкој и Банату. не нмађаше према спахијама никаквих обвеза, опет их је било доста што беху нрости спахински подавици. Под царем Јосифом и ови су душом дахнули. Природно је дакле, да се овакој одредби обрадова цео народ српски. Зар слободан брат, да се не радује ослобођењу заробљенога брата свога! Проглашењем верске слободе (толеранцедиктом од 25. октобра 1781. године) добише Срби не само право слободне вероисиовести, но и ншру грађанску равноправност. Усле,з тога, они су свуда могли куповати имања , па и саме спахилуке; могли су као чиновници отправљати сва државна и земаљска звања. Престала су пањкања са унијаћења, шта више, Јосиф је то изриком забранио у упутствима, даним дистриктуалним комесарима за Угарску (30 марта 1785. г.) Он ту изриком напомиње, да хоКе да не буде више никаквих верских зађевица (8сћшскег, РоШ. Севсћ. (1ег 8егћеп јп 1Јп§агп, страна 352.) Истина, Србима је слобода вероисноведања толиким царским писмима зајемчавана, али се на све то донде мало обзирало. После овако опште одредбе, српски је народ свуда слободније и веселије у црквама својима запевао: тебеБога хвалим! Што су језујите протеране из земље, то је Србе само веселило ; та од њихових илетака они су највише и страдали. Њих није у почетку срце болело ни за угарском конституцијом. Та они, изузев оне пеколике племићске Фамилије, по

тој конституцији управо и не имаху никаквих права. Ето, за то се у почетку владавине ЈосиФове опажа у народу срнском неко срећно расноложење, те чак и срнски Анархазис Доситије, пева похвалну химну овом племенитом и човекољубивом владаоцу. Ну, ЈосиФОва владавина, ма она била како слободоумна и човечна, имала је ипак једну махну, која је против себе изазвала велики отпор. Јосиф је био Немац у пуном смислу те речи, па је као такав тежио да понемчи све што је дошло иод власт његову. Он је укинуо стари устав угарски, те је у тој земљи увео начин немачке управе. Угарска је нод њим постојала тек по имену, као каква аустријска провинција. Све њене највише власти биле су у Бечу. Немачки језик уведен је у сва државна надлештва и школе; он је овладао у књижевности и друштву. Јосиф је немачком цивилизацијом и културом хтео да угуши све друге народности у својој држави, сматрајући Аустрију као чисту немачку државу, а у колико она не беше таква, он ју је такву хтео да створи. Ово је пренуло разне народности, јер се увидело, да се германизацијом иде за тим, да њих са свим нестане. Мађари, који су донде обраћали мало нажње свом народиом језику, — јер у тој држави беше латински језик одвајкада званичан, ночеше да изучавају свој матерњи језик, те се код њих у томе времену поче да развија народна књижевност, као одлучан протест противгерманизације. Тако је Јосиф својим Белико-Немством изазвао Велико-Мађарство, које данас дави и саме Немце у тој краљевини. Германизација, против које су онда Мађари одважно устали били, није тада могла и Србе покренути на отпор, нарочито с тога, што су Срби као војници и граничари, донде се већ били на немачки 39*