Просветни гласник

270

ГИМНАСТИКА И ЊЕЗИН УТИЦАЈ НА НАРОДНЕ ЗАДАТКЕ

снази и здрављу народном — једном речју да видимо какав је задатак љезин у служби народној , у сдужби оних мета, којима народ тежи. Поштовапи зборе, Свака сгварна измена у начипу образовања народног мора оставити за собом трага у развитку целине. Што користи сваком човеку то мора бити од кориети и по цело друштво. То је матемачитна истина, дакле истинакоја кроз све векове траје и постоји. Није овде место томе да се каже колико су наше школе учиниле у погледу умпог образовања и васпитања народног, доста је ваљда ако напоменем то, да су оне према приликама радиле са заиста лепим усиехом. Ми видимо да просвета, нродирући полагано и у носледње колебице пашега народа, бива из дана у дан све јача и јача. Еад се узме у обзир да је у Србијк још нре 50—60 година било само два три писмена човека, кад се зна да данас само по изузетку неко остаје неписмен; да наша књижевност и уметност може показати врло лепих дела и радова; да се од неко доба и код нас наука почиње оригинално разрађивати онда и најоштрији оцењивач нашег умног развитка мора признати да смо у том погледу пошли унапред. Али иоред свега тога наше јавно образовање ие ваља за то, што је једнострано за то што није основано на природном и здравом темељу. Тим смо дабогме изгубили хармонију, која је тако потребна за сваки рад и уклонили оне услове који уз озбиљпи рад могу тек створити трајан наиредак и свестрано: умно, телесно и морално образовање пашега подмлатка. „Према умној снази споредна је снага мишића, али је умна моћ тек онда свемоћна кад је иодунрта физичком снагом. То нам потврђује цела историја света. Нрезиримо

према разуму снагу, али будимо јаки ! Мудрост, којој стоји па услузи снага, господарица је света!" Тако мисли једап од пајвећих мислилаца овога века. Учење развија мозак, али у нашем организму има ван мозга врло миого других клица које треба развијати према природи и суштини њихове врсте. То је нриродни закон, који без икакве милости, без икаква обзира казни оног ко се огреши о света правила природе. Природа је оличено кретање, као што је и кретање оличена нрирода. Све што је у ирироди, све се то креће. Кретање је унраво најпростија појава живота оно нам представља општи и вечни закон нрироде. Месец се креће око земље, земља са њим око сунца, сунце са целом васељеном око других непознатих центара. Тако је то у великом свету, па тако и у организму. човекову, који за себе представља мали свет. Кад човек седи ири своме нисаћем столу, онда преко 400 мишића и мишићних група не раде ништа. Али не, нисам добро рекао, они раде и те како раде кујући у потаји ужасну заверу рад освете увређене природе. А шта да кажемо за нашу децу, која три четвртине оног времена, које будна проводе, одседе било за школском клупом, било код куће. Наше културне прилике ишту врло много од школе, и ма да је гимнастика најнрироднији пут, који ће културни живот и његове потребе напоредо повести са телесним животом, опет ми не ћемо да је примимо у службу нашег јавног живота. Вазкност свестраног, одмереног, за сваку прилику удешеног кретања биће достојно цењена тек од будућих нараштаја, јер је оиа једино средство којим се тело и снага сваког човека може развити, оплеменити и сачувати од многих злих последица нашега живота. Што деца наша немају крви, шго су кржљава