Просветни гласник

ГиМНАСТМћА И н .В9ИН УТИЦА.Ј на Нл1-0Днћ ЗАДаТКВ

и сдаба, што сваки час болују, што данас и млађи свет зна за неке нервозне болести о којима наши стари ни нојма нису имали — то су све знаци оног рђавог, једностраног васпитања којим их ми сами, њихови највећи нријатељи, трујемо. Заиста, крајње је време да се створи и заснује један нравац који ће нас за неколико деценија далеко, далеко одвести онамо, куд нас тако радосно заноси наша машта при слаткој помисли на родољубиве задатке ове земље. Велика римска империја, Француска пре и после револуције, раскомадана и неуједињена Немачка нрошлога века казују нам јасно, како без регенеративног народног подмлатка могу читаве царевине да пронадну или да се бар за дуги низ година зауставе у правилном развитку свом. Али нам исто тако и Јелада пружа величанствен пример, из кога видимо како се опет с друге стране и мале државе могу одржати докле год свеже и непомућено свестрано образовање провејава живот народни. На млађима свет остаје, каже наш народ, створимо, дакле, из тих млађих, који ће временом наша места заузети, људе челичпе енергије ијаке воље, л>уде који ће поред тих особина бити страшила свима неваљалцима и мевушцима. Ето, зашто треба пгкола да унесе у распоред наставе и гимнастику, и да је стави у ред врло важних задатака својих. Задатак школске гимнастике јесте и хигијепски и недагошки. Нарочито се код женске деце и одраслих девојака мора назити на хигијенску страну њезину. Сви разлози који нам говоре за гимнастику мушке деце и омладине, говоре и за гимнастику женске омладиве тим нре. Како која генерациЈа девојака даље, а она сиромашнија снагом и телесним узрастом, а све богатија хистеријом, пе1!ралгијом и свима осталим болестима нервне сисгеме.

27? Да се види колико се о томе мисли на страни, ја ћу вам рећи шта је берлинско лекарско друштво још нре својих 20 и неколико година о тој ствари писало : „У ошпте је позната и искуством доказана ствар да наша женска омладипа, нарочито варошка. изванредно много болује, далеко више него што сразмерно болује мушка омладина. Тај је Факат у толико жалоснији, што то боловање не крњи живот само болесницима, већ је узрок и томе да и ноколења, која ничу из таквог земљишта, носе у себи клицу болешљивости. Познато је да девојке десет пута више болују но младићи од ових болести: опште слабости мишића и живаца, свију врста невралгије. анемије, кржљавости, узаних и тесних нрсију, разних искривљености кичменога стуба. Узрок овом чешћем боловању женске омладине није у томе, што би организација женскога тела била слабија од оне у мушких, већ у томе што се у васпитању њиховом нренебрегава битни физички елеменат, нарочито у времену које је најважпије, уираво судбопосно за њихово телесно развиће, а то је од шесте на до петнаесте године живота. Докле је дечацима слободно, ако немају редовних часова гимнастике, да трче. да скачу, да се пужају, у опште да се слободно крећу —• чиме им, дабогме, тело у непрекидним играма јача — дотле девојчице не уживају благодети тих слободних кретања, било са незнања, било због наопако схваћене пристојности. Женска деца махом овако нроводе поменуто доба живота: пола дана проведу у школским слушаоницама, које су грађене без икаквих обзира на хигијенске услове, на скамијама које су тако рђаве и тако препуњене да цело то време морају погрешно седети ; кад дођу кући онда им ваља и ону другу ноловину дана одседети јер сад се мо-