Просветни гласник

ГИМНАСТИКД И ЉЕЗШ1 УТИЦАЈ НА ПАРОДнЕ ЗАДАТкК

рају писати школски задаци, мора се плести, шити, вести, морају се учити страни језици, музика и цртање. Противу свију ових шкодљивости по здравље нема иикакве помоћи, јер се једино вежбају, шта више преко мере напрежу умие способпости, а целокунно телесно развиће, оно се немилосрдно забатаљује. Ми као лекари, гласно нротестујемо противу оваког васпнтања женске омладиие, и напомињемо да нас једино методична гимнастика женских, у друштву са играњем па слободном ваздуху, пливањем и т. д. може с.части од страшних последица занемареног телесног развитка. Нежнији састав, финији костур, слабија мишићна система женскога тела не сметају ни у чему гимнастици женскиња, само наравно ваља о свему томе водити рачуна у методи но којој му се нредаје гимнастика. Вежбања се морају удесити према Фактичној телесној снази, разумевању и годипама ученица. Слободна вежбања и гимнастичке игре морају доћи на прво место. Од вежбања на справама ваља изоставити она која изискују велика телесна напрезања, која су опасна или која вређају женску стидљивост. Учитељ треба да зна да девојке не могу увек имати пред очима крајњу цел гимнастисања, те да за љубав те цели не може од њих тражити консеквентан рад, већ он мора честом променом Фигура, весељем н шалом одржавати у својих ученица вол^у за овај посао.... Ми смо годинама посматрали резултате даенскога гимнастисања по овнм начелима у неколико, на жалост, још малобројних ириватних вежбаоница и морамо рећи да су ти резултати сјајпи. Бледа, слабуњава створења, која су се сама од себе снебивала, ностадоше румене, крепке и окретне девојке, поносита хода и држања да их је милипа ногледати."

Тако мисли једно од првих лекарских друштава у свету, у чији ауторитет, без сумње, нико ни носумњати не ће. Да се мишићи радом развијају, тоје иозната сгвар. За то нам говоре толики примери узети из нашег живота. У ковачајејача десна рука него лева, у туриста су дебљи листови него у осталих људи. Смешна је, дакле, онатврдњамногих л>уди, који мисле да са уштеде телесне снаге не треба гимнастисати. Цео наш живот оснива се па органском промету материје. Што тај промет узима веће сразмере с једне и што се надокнађује боље с друге стране, то је и живот тим бујнији. Тако су физиолози тачпо доказали, да човек који сваки посао ради и тим себе свестрано вежба од при лике за 4 до 5 недеља измене сву теретну масу свога тела, док за тај исти процес у човека који се не креће, који својим мишићима не ради треба 10 до 12 недеља. Свестраном гимнастиком, свестраним радом убрзава се ток крви, боље се хране разни мишићи и разна ткања, отвара се прохтев за јелом, ствара се боља и снажнија крв, материја се брже промеће и троши — једном речју, ствара се и јача се оно што се зове живот. Кад мишићи не раде ополико колико треба, они закржљаве, омлитаве и тим нутем нроузрокују мпоге болести којима корен лежи у њиховој слабости. За, то јачина мишића, све кад пам ни за нгга друго не би требала није излишна, јер је она извор здравља, а тим уједно и извор са којег највеће благо човечјег живота потиче. Али пије то само са мишићима тако, не вену они само са нерада и некретања. Сваки орган, којим се год не служимо, мора се временом или изметнути, или са свим изгубити. То је начело од Дарвина па овамо на дал>е, подупрто и доказано многим научннм разлозима и