Просветни гласник

ГИМПАСТИКЛ И ЊЕЗИН У1ИЦАЈ НА НАРОДИЕ ЗАДЛТКЕ

279

безбројним примерима. Очи у кртице су кржљаве, а кад и кад готово и са свим покривепе кожом. Онажа се да је у људи великога дара и огромне дунгевне радње јако развијена сива мождана маса мпого јаче, него што је то у људи средњега дара и обичнијег душевног рада. На самом телу човечјем има и сад трагова од органа који су са неунотребе са свим изумрли. Врло леп пример даје нам један мрмољак (рго!еи8 бап^шпеиз), који се рађа и са плућима и са шкргама. Он може живети у води и на ваздуху. Па шта се на њему опазило ? Принудимо ли га да живи у дубокој води, то ће се његове шкрге утросгручити по величипи својој, а плућа ће му готово са свим угинути, а оставимо ли га да живи у врло плиткој води то ће му се плућа развити на штету његових шкрга. Исто то бива и са нашим плућима. При обичном дисању се врхови њихови слабо шире, мање пуне ваздухом. Са тог нерада они кржљаве, па с тога и имају мање отнорне снаге — у њима се прво замеће клица туберкуле. Међу тим да видимо како гимнастика утиче на тај орган. Са живљим кретањем дише се живље и дубље, јер се крв јаче оксидише. Кад когод спирометром измери колико му ваздуха могу примити у себе његова плућа пре него што је почео гимнастисати и по том носле дво- или тромесечног, систематског, гимпастичког рада — то ће се уверити да су му се нлућа раширпла за неколико стотина кубичних сантиметара! Ко пак размисли да је удисање оксигена исто тако важна ствар за правилан ток живота, колико и добра храна, тај ће тек онда знати ценити велики значај широких и здравих плућа. Напоредо са јачањем и развијањем појединих органа иде и квалитативно у-

савршавање њихово. Физиолошки је доказано да се добро извежбани део тела и ио своме саставу, и по својој чврстоћи и по својој специФичној тежини знатно разликује од иеизвежбаног. У једног гимнастичара нема много масти и много воде, али има за то много беланчевине и много соли а тиме се знатно ствара отпориа сила против прилепчивих болесги и злих последица нагле нромене у температури. Врло бих далеко отишао, кад бих покушао да вас ма и нриближно упозпам са значајем гимиастике са гледишта Дарвинове теорије. То питање не може бити нредмет оваквог јавпог предавања, јер би оно већ по природи својој тражило много специјалне снреме из кола природних наука, којима и сам нисам посветио свој век. Али нешто ипак морам рећи што се, кад је реч о телесном образовању једне расе, баш Дарвиновом теоријом може врло лако нротумачити. Не мислим ја, дакле, да вам ио Дарвину говорим о опим неколиким пра-организмима или ио Хекелу о опој пра-ћелијици — монери, из које је постало све што је живо, али хоћу да вам напоменем једно између основних начела његових, начело које нам казује да се и човек тек у борби за опстанак усавргаио наслеђујући особине својих родитеља, дедова и прадедова. И кад се тај човек који је иостао као последица оних мпогих процеса у природи, који су трајали стотинама хиљада, па можда и милионима година, и дан данас мења, приликама и околини нрилагођује, и крвљу својих родитеља нанаја — оида је очевидно да је нашој раси, која сад телесно оиада, гимнастика у првој линији од преке нотребе. Старој Јелинској раси нема данас равне у целоме свету по лепоти лика, облим грудима и разрађеним мишицама. Сви сиоменици пластичке вештине њихове говоре