Просветни гласник

ГИМНАСТИКА И ЊЕЗИИ УТПЦА.Ј НА НАРОДНЕ ЗАДЛТКЕ

иам: то. Данашњи сликари и вајари се туже да немају добрих модела, а из тог примера се тек јасно види колико се рационалном гимнастиком раса може уленшати, колико иак једностраним радом дегенерирати. Није, до душе, ни у другом свету у том погледу боље, изузев Немачку и Швајцарску, у којима се та сгвар мало на боље окренула, али не заборављајмо уз то и то, да слабија раса у борби за онстанак а у сусрету са јачом, силнијом, телесно и душевно иапреднијом мора иодлећи и изгубити све своје каравтерне особине. 'Го се и у наше доба већ јако опажа. У Сједињеним Државама Северне Америке било је 1850. године око 400.000 Индијанаца и иоред свега тога, што дрлгавна управа с њима ни у ком погледу варварски није поступала, ипак се након десет година, дакле, при првом пребројавању број њихов смањио за готово пуних 100.000! У Аустралији је било по броју врло јаких раса, које су за иеколико деценија поред беле, кавкаске расе са свим ишчезле. Ето, зашто треба јачати и снажити расу. Ми бисмо тим путем на Балкану могли одиграти врло леиу улогу у делу народних задатака. Али гимнастика не јача само тело. Опа је од великог маха на душу и срце сваког човека. Јаки људи обично су мирни, присебни и одважни, јер су сигурни. Гимпастика, дакле, подижући снагу телесну развија посредно дух и веру у моћ енергије. Где је одлучности и јуначка срца, ту се ио себи с места развије поуздање и самосталност — а то су врлине које нас непосредно подстичу на велика дела. Тежња за самосталношћу, смелост, одлучност и енергија јесу најдрагоценији а /Јем -камеп у круни свију папредних на-

рода. Из њих се рађа и на њима расте оно што ми зовемо родољубљем. — И образовање гимнастиком јесте, дакле, једап од оних нутева, који нас воде нравом патриотизму. Што неки мисле да је гимнастисање оиасно, јер се њиме — бајаги — ломе вратови и крхају руке, то лежи у оном погрешном схватању самога задатка гимнастике. О томе Панле Мантегаца овако говори: „Није задатак модерној, хигијенској гимнастици да нас учи вратоломним скоковима и вештачком нревртању; пего да оспажи свестрано и правилно све мишиће; иавикавајући их да увек буду верпи вршиоци наше воље, постизава и то, да пам чула буду оштрија и иоузданија. Вешт гимнастичар у оним многим опасностима које свакога од нас могу задесити у животу скоро се увек избави, јер расиолаже већом снагом и већом одважношћу.... Колико се иута догоди да неко није у стању притећи у помоћ своме пријатељу, своме рођепом детету, с тога што гласу срца не одговара јачина и вештина миншћа.... ....У младим годинама гимнастика је лек и моралност; она је хлеб и со живота, јер спречи пренагло развијање пубертета. Један од најславнијих писаца о гимнастичкој вештини, уверава нас да је у једном заводу за сирочад нестало пајстрашније куге младалачких година чим је заведено телесно вежбање. О ви, очеви и мајке, који љубите своје синове, ако имате у кући младића између 15 и 18 година, који се у вечном бледилу отегао као трска...., који је увек суморан и замишљен, коме су руке хладне а дах покварен, који је погрбављен и кад иде и кад седи, не оклевајте, шаљите га одмах у школу гимнастике, избавићете га од порока, од нронасти, од лудила спашћете му живот. И ви, родитељи, који