Просветни гласник

ШКОЛЕ СРБА У УГАРСКОЈ И ХРВАТСКОЈ

408

а иод надзором школске комисије, која постоји, издржавају ерпске школе, јер се тиме образују наравствени људи в. Мишљеш дворске комисијв. Тај предмет је тачком 4. и 14 првог одељка, потпуно исцрпен; а ова комисија има к томе још само то да дода, да се у оним (српским) школама, треба крај народнога још и немачки језик да изучава, а то с тога, тпто је а) тај језик у војној Ерајини при данашњем уставу њеном нуждан , и што он б) условљава успех цивилизације народне; в) што је за саобраћај нуждан и г) што српска иридворна места и земаљске комисије и онако немачки своје послове воде, те и свештенство мора немачки да зна. При томе придворни ратни савет поново напоменути мора, да приходи у граници, или тако звани ировентни фонд, састављају ратну касу, из које се на ту цељ не може ништа давати. Царско региење. Упућује на 4. и 14. тачку првог одељка, где је то већ у начелу решено. * 3. Да се ио оним варошима, у којима се из варошке благајне ила&ају католички свештеници учитељи и иевци, исто тако ила&ају и сриски свештеници, учитељи и иевци. а. Предлог народног сабора ') Будући да но свим слободним краљевим вароишма, варошицама, иа и неким селима онштинску касу саставља порез, што се разрезује на све становнике. Како из те касе нримају своју плату римокатолички и унијатски пароси, певци, учитељи и црквењаци, то сабор моли: да се и српским паросима, учитељима и црквењацима из општинске касе даје плата у размери ра') Прво оделење, тачка 14.

зрезаног приреза, јер се тај прирез општински разрезује на све становпике једиог места, без разлике верозакона. Мишљење краљевског комесара. У колико по слободним и краљевским вароишма католичко свештенство из домаће касе прима своје приходе без нарочитог ириреза на католике, нраво је, да се то исто право даде и православнима, нарочито у слободним и краљевим варошима Новом Саду, Сомбору и Темишвару, где је број православних становника или већи, или је раван бројз" католика, тим нре, што су домаће касе по тим варошима тако богате, да се због тога не би морали нови прирези разрезивати. Да је ово оправдано, показује довољно то, што православно свештенство исто тако као и католичко, учи народ истини и дужпостима према религији и што већ по позиву своме мора да утиче на мисли и нарави својих парохијапа, тако, како то иште благо државе. С тога је законом сваки православни свештеник подарен сесијом земље, или, где му се то није могло дати, то му се накнадило извесном сумом у иовцу из домаће или из провентне касе. Друкче стоји са ериским школама. Пошто свима становницима без разлике на вероисповед, од воље стоји, да децу своју шаљу у немачке школе, да онде добивају нужно образовање и морално васпитавање, то није ираво да се отуда издржавају и српске школе, од којих нити Немац, нити други који народњак (К<а1лопаНв!) има какве користи. А све што би се за бољак српског на])ода за неговање језика, и нрипрему омладине за свештенички сталеж учинити могло, учињено је већ у тачци 4. првога оде.вка. (Наставиће се)