Просветни гласник

418

вака, а шта отуда произлази, ла:со је погодити. Учитељ је спречен у своме школском раду, приморан је, да се жали вишој власти, општина услед тога почне мрзити па њега, гледа да му учини неку пакост и т. д. Оваких /мучајева нашао сам на више места, и готово само онде, где је учитељ „нов" т. ј. дошао прве годиие, ту је било још слоге, јер се још нису добро „упознали". На доста велику неуредност наилазио сам у но неким школама што се тиче ђачких изосганака. Учитељ је свугде редовно јављао школ. одбору де шје изостанке, а школ. одбор је њихове родитеље и кажњавао, али само —- на хартији; одлука је донесена, али није извршена: ни једна пара но негде није ушла у школ. касу од тих казни, а таква нехатост и лабавост школ. одбора новлачила је недогледне рђаве последице по гаколу и наставу: 1., неуредни родитељи, увидевши да их казна олако пролази, нису се ни у напредак бринули, да им деца /Г уредно посећују школу; 2., остали сељани, видевши да се то тако може, и да она деца, у место да иду у школу, чувају стоку својин роднтељима и др., навалично су вадили из школе и своју добру и вредну децу и уногребљавали их код куће, у пољу и у другим сељачким радовима; 3., она неуредна деца одвраћала су и ону добру и уредну децу од школе, убијала им и оно мало воље за школу и т. д. 4., учитељу је тиме јако отежан иосао, јер никад пе може рачунати на право бројно стање својих ученика, на онда опет мора вечито да пискара и те неуредне ђаке да тражи од школ. одбора, а тиме опет долази у опреку са одбором и т. д. Ја сам и оваке случајеве побележио и доставио их г. Минисгру. У опште цела установа школ. одбора,

нарочито по селима, показала се у практичном животу као врло неподесна. Желети би било, да се ово некако преиначи. У јавном мњењу одавна је избила мисао о сталној ревизији. Ако би се ова како год у живот привела, можда 'би се и дужност школских одбора могла у неколико нренети на сталног (окружног) ревизора, који би се имао бринути о свима нотребама једне сеоске школе, као што је то установљено у другим просвећеним државама, а општине би уз порез давале државним властима и онај нрирез за школске нотребе, који се сада буџетом у свакој школској онштини редовно утврђује, или колико се буде изискивало од стране државне власти за потребе школске. Тим начином би била гакола много боље и јеФтиније снабдевена, јер би бригу водио о томе човек стручњак, а и школским одбориицима (сеоским) пао би сињи терет са срца, јер би се оиростили једног посла, о коме ни појма немају. Школски одбор у Алексинцу састављеп је од л-уди, који потнуно појимају свој задатак, па су своју дужност обављали онако, како то закон прописује. Школске зграде су у срезу нишком врло различне. Има их лепих, нових, пространих и удесних за школску нотребу, као н. пр. у Јелашници и Студени, а има их и таких, које би ваљало у интересу дечијег здравља одмах затворити, о чему сам имао част известити 1\ Мииистра опширније у мом носебном извештају. У вароши Алексинцу школске зграде такође ни најмање не одговарају захтевима, али је општииа обећала, да ће још ове године отпочети да зида код цркве дивну зграду, у коју ће се сместити сва одељења и мушке и женске школе. Јога ћу нешто овде да споменем о васпитној страни и духу насгаве у овим гаколама.