Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИ Баспитању дечијем у родитељској кући не обраћа се велика пажња, јер деца пе доносе у школу често ни најнужније појмове о томе. С тога је нужно, да школа тим више утиче на ту страну и да спречава оно зло, које се услед недовољног првог васпитања у кући распростире међу децом, кад Ступе на праг школски. Учитељу је дакле први и најсветији задатак да утврди морал у срцу дечијем и да на томе темељу доцније почпе зидати зграду основне наставе. Само тим начином ће се одгајити у нас прави родољуби, челични карактери, добри Срби и ваљани људи. Упоредо са овим ваља одмах исправљати месни говор, који се битно разликује од правог чистог српског књижевног језика, како у срезу нишком тако и у вароши Алексипцу. Наилазио сам на неке учитеље, који не само да нису исправљали децу у погрешном говору, него су и сами грешили. Ово се даде исправити једино пажњом дотичног наставника, а кад се на то из почетка дете не навикне, онда му доцније у старијим разредим све то теже бива. У рачупу сам приметио код неких наставника, да нису практиковали учење на изусг таблице множења, а то је очевидно спречавало рад у рачуну. Аксијоми се не дају друкчије научити, но механизмом, а механизам мудро и згодно употребљен може чуда да учини у настави. Земљоаис са животоаисом је по програму тако опширан, да се нигде није могао потпуно извести, а нарочито у неподељеним четвороразредним школама, ма да је тамо скраћивање у програму предвиђено. Исто тако и ариродне науке. У предавању словенског језика и црквеног појиња опажа се у опште недовољна спрема код учитељица. Ти се иредмети и не предају у Вишој Женској Школи, па

. ОСНОВНИХ ШКОДА 4 1 а није ни чудо, што опе то не знају, а међу тим тражи се од њих, да то својим ученицима предају. Та мана се довољно огледа код самих ученика. Дужност ми је, да рекнем још коју и о иродужним школама. Извргаивање про^рама и рад са овом гаколом показао се у практици такође као врло неподесан, јер је наилазио на велике тешкоће и у самоЈ школи и ван ње. Деца, која су свршила основну школу, а нису ступила у који средњи завод, дужна су, да четвртком посећују продужну школу. Така су деца обично већ дошла на какав занат, а по селима су радили сељачке послове, и што год су за тај један дан у школи научила, преко недеље се '10 све заборавило. Праве љубави према пауци је код те деце нестало, а место тога су се у својим радионицама научила свакојаким сокачким шалама, скаредним песмама и т. д., за то им је школа, као нешто озбиљније, омрзнула. Па ни њихове старешине, мајстори, не пуштају их радо на цео дан у школу, јер су им њихови шегрти иотребни за друге послове, за то их и одвраћају, а често им и забрањују ићи у школу. Исто тако је и ио селима. Тамо су деца у тим годинама телесно и развијенија, услед већег телесног рада, а бивало је и таких случајева, да су родитељи, раиије но што треба, ту своју децу женили, само да би дошли до гато више радне снаге, а међу тим су се исти „женици" водили у списку ђака продужне школе! Са таком обавезном наставом један иут недељно не може се никакав успех иостићи, и ја отворено велим: жали боже тога труда и рада, који наставници улажу у ту продужну школу. Треба отићи један пут на тако један шегртски испит, па ће се сваки уверити, да је то ироФанисање гаколске наставе! Кад се јога узме у