Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВИИХ ШКОЛА

421

њега говоре. На другом месту наиоменуо сам, како је садашњи надзор, услед дијаметрално различних иогледа на рад у основној н.коли, на учитељски иоложај и задатак, а још више услед неједнаке недагошке снреме надзорника, учинио грдне гатете нашој основној школи. Познато је да је било надзорника којима је ..највиши принцип и мерило при оцењивању учитељскога рада било : „код тако јадне нлате, бездушност је дати учитељу мању белешку од „добар," на макар да је најмање нешто урадио," и других који сматрају, да ни један учитељ-ица не може радити за иет, као и трећих који захтевају да сви ђаци добро знају, иа тек онда учитељ заслужује добру оцену. Да се таком ревизијом доводи у забуну учитељстчо. да се тиме оно деморалише и рад дискредитује, да се школи тиме чине велике, недогледне штете — то се и по себи разуме. Кад се већ ради на томе, да се данашњи надзор замени бољим, опда, држим, неће бити на одмет, што ћу учтиво овде учииити једну напомену о томе питању. Надзорник основне школе мора бити не само стручњак, недагог, ио поред тога још исто онако добар практичар у основ. школи, као и најбољи учитељ. Према томе би арви услов био за надзорпжа да је иедагог и да је радио у основној школи учитељски иосао. ПроФесори учитељске школе, недагози, који и дају ову стр) чну снрему учитељима, ако су у тој школи руководили „школски рад" бар две године, разуме се да ће имати квалификације за тај носао, па и ако иначе пису радили у основној школи. Ну бити добар практичар, као и најбољи учитељ, још није сва спрема, коју надзорник треба да има. Оп мора још имати много шире теоријско образовање у својој струци, но што га може имати најбољи учитељ, и његово зпање о целокупном државиом и друштве-

ном животу, о свима односима у друштву, мора бити и шире и сигурније но једнога, и најбољега учитеља. Теоријска снрема (стручна) једнога иадзорника основ. школе не сме бити ни мало мања од оне, коју мора имати један педагог проФесор учитељске школе, а његово знање о друштвеном и државноме животу мора бити још веће него овога другога. Као нрактичар он мора бити као што је најбољи учитељ. Свака друкчија спрема ових надзорника била би онет „стара иесма на нов глас." „Али где су нам спремни људи за то V Ја држим, за сад би се та потреба најбоље подмирила овако. Најнре треба до најмањих ситница детаљпо одредити шта треба да зна један надзорник, па овда, према обиму тога знања, одредити један нривремени курс на Великој Школи од 2—3 године за спрему иадзорника. У колико се надзорничка места не би могла попунити људима у горњем смислу спремнима с друге стране, позвали би се иајбољи учитељи основних школа, који су учитељевали најмање нет година, те би се на овоме курсу спремали. За Психологију, Л.огику, Етику и целу Педагогију, као и за остале науке, које би ови надзорници морали учити ми већ имамо стручних људи довољно, те и због тога не би имало смисла слати кога на страну ради тога. Док би тамо језик научили, овде ће добити своју стручну спрему. После, и наш надзорпик имаће мало друкчији социјални ноложај и уплив на народни живот, но што га има онај у Немачкој или другој којој западној држави, те и према томе ми морамо удешавати његову стручну сирему. Стручан је надзор неоиходно потребан и њега треба што пре завести. Али је још и боље ако он може бити и сталан. Ну сталан надзор имаће практичке вредности само онда, ако се њиме могне контролисати не само шта је сумарно учитељ