Просветни гласник

422

изештаји надзорника основних школа

целе године урадио, но и кад је, како је и колико је урадио и радпо. Да ово опет буде треба ведики број надзорника. Један од већих наших садашњих округа већ би био много за једнога надзорника. Не може ли се — било због спремних људи, било из Финансијских обзира — установити такав надзор сталан, с толиким бројем надзорника, онда је много бол,е задржати данашњи начин прегледања школа. само двоје учипити: 1) За надзорнике узимати само стручњаке уз меродавно суделовање при давању оцене једне комисије, у коју би ушли

два учитеља и јопт један интелигентап човек. 2) Одредити, да надзорник с дотичном комисијом мора држати испит у свакој тро- и четвороразредној школи најмање два дана, а у дворазредвој најмање чнтав дан. На тај би се начин могло бар на крају године видети све шта је урађепо за ту годину. Садашњом ревизијом за оно кратко време савршено је немогућно ни то видети, те се свакад мора учинити пеправда или школи или дотнчном наставнику-ци.

ПРВИ КОНГРЕС „ШЕЕУНАРОДНОГ УДРУШЕЕА ЗА КРИВИЧНО ПРАВО" држап 26. и 27. јула ове годш1е у Б рис.1у. ИЗВЕШТАЈ МИНИСТРУ ПРОСВЕТЕ И ЦРГ^ВЕНИХ пос<лова од државнога питомца дра Жиленка Р. Веспића.

Госиодине Министре, Својим високимрешењем од 12. Аирила т. год ПБр. 5027. Ви сте ми благонаклоно дали могућносг и прилику, да присуствујем седницама првог конгреса удружења, које се у току прошле и почетком ове године образовало под именом „међународно удружење за кривично ираво," и чији сам програм ја био слободан да Вам изложим, кад сам поднео молбу за присуствовање конгреским седницама. Седнице конгреса држане су оба одређена дана у згради академије наука, а осим чланова удружења и страних изасланика њима је присуствовао и Министар правде Њ. В. краља Белгиског г. Лежен, као и више народних посланика и виших белгиских чиновника. Оне су завршене једном забавом, коју је белгиски министар правде последњег вечера ириредио у част страним изасланицима коигреса. Како сам

ја ишао на овај копгрес о државномтрошку, а како с друге страпе његова решења не доносе собом никакву обавезу ни за једну вдаду, како су уз то готово све земље на конгресу биле званично заступљене, то сам и ја узео слободу, те сам се јавио главном одбору као представник Србије, на сам као такав и Фупкционисао. Ја сам био слободан да мислим, да ће тим самим, што је заступљена, моја отаџбина само моћи добити, а никако изгубити у своме угдеду у страном свету, — и ако то није ностигнуто у већој мери, онда су томе узрок моје педовољне способности, никако пак моја добра воља и истинита оданост послу. Сматрао сам за своју дужност, да ово напоменем претходно г. министру пре но што се упустим у излагање самога рада па конгресу, молећи учтиво, да ми се посгупак пакпадно одобри.