Просветни гласник

ПРВИ КОНГРЕС ((МЕБУНАРОДНОГ У, Конгрес је имао да се у својим седницама бави следећим питањима: I.) Је ли умесно да се условна осуда (белгиск-и закоп од 31. Маја 1880) иренесе и у законодавства оних држава, у којима она не иостоји, и ако, онда иод којим условима ? — Известиоцн А. Принц (Рппв) проФ. крив. права иа бриселском свеучилишту и реФеренат за казн. заводе у Министарству Правде и X. Ламаш, проФ. крив. ирава у Инсбруку. II.) Еакве се мере могу иреиоручити законодавцу, којима би могао смањити број нарочито кратких осуда ? — Известиоци Ф. фон Лист, проФесор крив. ирава у Марбургу и барон Гарофало, члан апелационог суда у Напуљу. III). Које су мане данашњег система за борбу иротив иоврата? — Известиоци г. г. проФ. фон Хамел из Амстердама и Лукас из Порта (у Италији). I V. а) Од ког доба (узраста) се могу судити и осуђивати малолетни злочинци ? — Известиоци г. г. проФ. Гег^ из Христијаније и Гоклер из Каене (у Француској) — и б) Да ли држава треба да се обзире на величину и јачину злочина, кад малолетника шиље у завод за иоиравку? Известиоци г. г. Молденхавер судија апелационог суда из Варшаве и фон Јагеман, главни директор казн. завода за краљевину Виртемберг. Од ових нитања била су само прва три предмет дискусије на конгреским седницама и ја ћу бити слободап да о њима одмах редом реФеришем г. Министру; иоследња два нису могла доћи на ред нарочито због педостатка времепа, већ су одложена за идућу сесију, која ће се по свој прилици држати идуће године.

РУЖЕЊА ЗА КРИВИЧНО ПРАВО" 42 3

I. У целом образовапом свету се данас примећује великобројно растење малих одн. ситних злочина: престуиа и иступа. Није чудо што су се нарочито у последње време почели бавити и особиту им пажњу поклањати како законоДавство тако и наука. ПроФ. Принц мисли да ово бројно растење ситних законских повреда објасни нрво јаким намножавањем градског становништва, у коме нагомиланост, измешаност и бујност с једне, и слабоумни развитак и разузданосг с друге стране изазивљу као неизбежну последицу ситне нреступе. С друге стране он ову појаву објашњује јачом и строжом полициском пажњом. Не само што су полициска срества усавршена, број њених органа увећан и њихова ревност појачана, већ су власти, којима је задатак да одржавају ред и поредак и да бде над чистоћом и да се старају о одржању хигијенских иравила, постале много строже, оне кажњавају поступке, који су према ранијим законодавствима били сасма слободни; њихово подвођење под казнени законик превазилази кад и кад сваку меру поред тога што је у исто време сасма излишно; ове власти шта више изазивљу и саме читав низ малих престуиа и тако шиљу пред судове приличан бро.ј „ситних" преступника, А како се наспрам ових, већ по друштвеној класи којој припадају, не може нримепити новчана казна, то је онда са свим јаспо, да држави у борби против њих не остаје иишта друго до кратак затвор. Из узрока које смо напред поменули број ових иступника расте брзо и постојано, а судије знајући да поменуто сгање не могу изменити, изричу ненрестано кратке казне, „врше закон." Но кад би они за који дан напустили свој судски