Просветни гласник

ПРВИ КОНГРЕС „МЕЂУНАРОДНОГА

УДРУЖЕНА ЗА КРИЕИЧНО ПРАВО®

II. По сгатистици свих културних — како евронских тако и америчких — држава судови имају највише посла с ситшш истунима и преступима. Остављајући на страну друге казне у Немачком царству је осуђено од укупног на затвор дужи од 3 месеца године броја осуђених: од 3 меседа и даље 1882 829.968 48.785 192.780 1883 330.128 46.166 190.688 1884 345.977 58.178 185.279 1885 343.087 57.523 179.492 1886 353.000 47.422 183.195 (Из Статистике за немачко царство, Нови ред свеске : VIII, XIII, ХУШ, XXIII и XXX извод у К1ет1е11ег 0'8: Б1е ВекатрГип^ с!ев Уегћгесћепв, сгр. 3. — на ио се одштампано из Агс1иу 1иг (1ан Ј^Тла!'гесћ! од год. 1889.). Ми узимамо ради краткоће Немачку за иример с тога, што се она већ но свом геограФском положају може узети као просечно мерило за обра»зовани свет. Све друге државе код којих је статистика уређена дају нам сличан резултат. Са свим је дакле ириродно, да је конгрес узео одмах за другу тему нитање: Каква се средства могу препоручити, којима би се могла избећи онако многобројна примена кратких затвора? Из многих разлога — од којих су неки поменути под I. — данас је и теорија и практика на чисто с тиме, да су кратковремене казне врло шкодљиве, од далеко веће штете по што је корист која се од н>их ишчекује како у погледу друштва, тако и у погледу осуђенога. Прво средство да им се доскочи види проФ. ф. Лист у горе изнетој условној осуди. Даље предлажу оба реФерента као другу замену кратковременом затвору новчану казну. Код истуна би новчана казна могла са свим заменити нрост затвор (одн. при-

твор), код великог броја преступа она би се могла прописати Факултативно уз затвор. Но при томе ваља имати двоје на уму. На ирвом месту ваља изменити у основу саму новчану казну. Што се полициских иступа тиче, она може остати оваква каква је данас. Ну са свим је друкче, кад дођу у питање преступи. Ако се хоће, да новчана казна постигне свој циљ, да буде осетпа за свакога, онда је треба расписати сразмерно материјалном стању осуђенога. Иначе ће иста сума бити за сиромаха и сувише тешка, за човека средњег стања лака , а богаташ је неће ни осетити. Ну како да се постигне праведна сразмера ? До сад је чешће предлагано а и нама се чини да је најприродније, да се за мерило узме годинтња неносредна пореза Ако нећемо да се од новчане казне враћамо опет кратком затвору, који смо њоме хтели даи збегнемо, онда нам се ставља друго врло важно питање: Шта да се ради с оним осуђеницима, који нису у стању да плате иовчану казну, па ма како она мала била?. Оба реФерента нредлажу овде као замену казнени рад но без загвора. У многим европским законодавствима (Француска, Немачка, Швајцарска, иорвешки пројекат и нови италијански казн. законик) налази се ова мера али не ка<> општа већ као са свим спецпјалиа, задржана само за поједине законом опредељене (н. пр. повреда државне шуме у Немачкој) радње. И доиста принудни рад има све добре без лоших страна кратких осуда, јер ако код кратког затвора иостоји са свим оправдана бојазан, да ће се осуђеник морално (ако не и здравствено) покварити, код нрипудпог се рада може ишчекивати у сваком погледу само побољшање. Но при овоме треба имати добро на уму, да иринудни рад без затварања није замена загвору, ве/г да она долази на место новчане казне, 54*