Просветни гласник

426

И ако још потпуно неопредељена усдовна се осуда налази већ у казн. законику за краљевипу Оардинију од 1841. године, као и у законику обојих Сицилија; ми се с њом срећемо даље у законодавствима Шпаније, Португалије , Ру. сије, Швајцарских кантона Вода и Апенцела, па и саме Турске. У законику за немачку царевину од год. 1870. она је резервисана за малолетнике од 12—18 година, а у мало ширем обиму срећемо се с њоме у повом италијанском казн. законику под пазивом „пргашопе дшсИ21а1е." Усавршујући даље мисао о условној осуди саветник Беранжеје год. 1884. изнео предлог сенату љранцуском, да се донесе закон, по коме ће судија пошто изрече казпу, имати право, да њено извршење обустави за известан рок времена. Ако у току тога рока осуђени не учини никакво кажњиво дело, онда прва изречепа казпа има да се сматра као да никако није ни иостојала. Учини ли осуђени какво казнимо дело, онда ће се казна за њ повећати ранијод неиздржаном. — Али је у Француској на овом и остало, а од европских држава нримила је ову мисао Белгија и оживотворила је својим, нарочито у теорији примећеним законом од 19.|31. Маја 1888., коме је главна садржина следеће: „Ако казна, на који судови (1ев сопг8 е! ћчћппаих) осуђују, па ма она била проста или сабрана не прелази шест месеци затвора, а осуђепи међу хим дотле није био осуђиван за злочин или преступ, — онда судови могу мотивираним решењем наредити, да се извршење осуде одложи за известан рок, који ће они одредити, но који неће смети прелазити пет година од даиа изрицања нресуде. Ова осуда ће се сматрати као и да не постоји (сошше поп ауепие), ако осуђепи у току тог времена не учини никакав злочин ни пресгуп.

У противном случају она ће се додати новим казнама." Ово као што се види није више ироста стара ас1топШо, није више само ономена, јер је казна изречена, само нгго је њено извршење за извесно, опредељено време, одложено. Од осуђеног и само од њега зависи, хоће ли казну издржати или не. Белгиска је пракса у овом погледу и сувише млада и нова, а да би ио њој могли судити о ваљаности овога закона, ко.ји се практикује тек годипу дана. Међу тим сличан закон постоји и у сједињеним државама (а од Августа 1887. и у Енглеској), и нарочито се нрактикује у Босгону. У једној од последњих година тамо су осуђена 2803 лица условно. Од ових су нрошла без казне саобразно закону 2533. За 44 се не зна шта је с њима било, затурио им се траг, а само су њих 226, дакле ни десети део — издржали казну. Али да ови бројеви и не говоре овако јасно у прилог условној осуди, ми би. јој се с референтима у начелу иридружили из више пако теориских тако и ирактичких обзира, на којима се сад овде не можемо дуже задржавати из нростог разлога, што би то можда био узалудан посао. Да ли би се условна осуда могла препоручити за нашу отаџбину? Оног дапа, кад се наш казн. законик буде прегледао, донуњавао и измењивао, а на то се ваљда неће дуго чекати, тога дана ће се унети у њ и установа условне осуде. За успешан посао на томе пољу било би од неоцењиве важности, кад би наши практичари — судије и адвокати што више изнели грађе из своје праксе, па кад би уз то иромислили и коју са свога гледишта проговорили и о условној осуди. -■ Конгрес је једногласно вотирао резолуцију, да се она препоручи културним законодавцима.