Просветни гласник

ИЗВЕШТА.ЈИ СТЛРЕШИНА СРЕДЉИХ ШКОЛА

414

у овој гимназији, то су ученици сиију разреда имали часове заједно, и то : недељно 2 часа невања и 3 часа свирања. Из иевања нређене су најглавније теориске основе (познавање и читање знакова за тонове, разлика међу њима по висини и трајању, познавање С-<1иг скале и знакова, који повишују и снижују тонове, разумевање најобичнијих знакова за 1;етро и такт). Сем тога ученици су научили и певали три песме: ;; Светосавску химну", „Српску химну"', и „Вилино коло" од Д. Јенка. Из свирања прешао је мало опширније теориски део. Ученици су научили свирати: „Смесу мелодија из „ „Оеоског Л.оле"" од Д. Јепка" Са певањем и свирањем суделовали су

ученици на забави, коју је управа при редила у корист ђачког Фонда. Стаае биолиотеке, кабинета и школске зграде. Књижница је ове годиие увећана са 37 свезака, које могу да послуже наставницима за бол,а предавања. Данас она броји 737 свезака. Физични је инвентар увећан са шест додатака за демонстрације са пневматичном махином. Зграда, у којој је гимназија, државна је својина и одговара потпуно намењеној цељи. Собе су нростране и светле. У истој су згради смештена и два разреда основне школе, што доста смета одржању реда код ученика. Општина је ове године извршила оправке о свом трошку.

5. Дире^тора по^аревАЧ^е гимназије.

Од првих дана школскога рада ове године, наставници ножаревачке гимназије изложени су били великим тегобама. Неједнако груписање наставних снага условило је неудесну ноделу нредиета, отежало могућност наставничком личном усавршавању и ученичком напредовању. Нагомиланост ђака у. разредима, њихова неспрема за обиљно предавање, оскудица домаћег васпитања, сиромашно стање са којим се обично бори доста наше деце, она подељеност ученика на мушке и женске са особеним навикама и погрешкама, — све то јесу <:талне ненријатне школске појаве, што традиционално прелазе са појаса на појас школски, и изазивају наставничко особље на озбиљнији, нун терета рад око народног васпитања. Да пожаревачка школа одговори свом културиом значају и задатку, проФесорски је савет више пута водио бригу не само о сгалним, обеле-

женим регулама ђачкога рада и живота, но и о оним тренутним мерама, које је требало иредузети, да се оснажи дисциплина у школи. Ово стварно појимање наставничке дужности трајало је целе године. Са отварањем У-ог разреда наш је завод, осем својих редовних питомаца, иримио и један одељаж ђака са стране, који се користоваху новом школом не да исправе своје неуредности и неучење, но да послуже као пример кварежи и неваљалства. Против њих употребљене су строге мере школских прописа и закона, пајзад су неки одстрањени и са нредавања, те су тако новраћени школи онај мир и тишина, без којих ,и не може бити озбиљпог васпитног иосла. ПроФесорски је савет покушао да помогпе и сиромашној деци у намирењу школских иотреба, а тим да их снреми