Просветни гласник

8 ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

су њихови угдови, који су на странама троугла равни 90°" — као са свим сложен задатак ваља га изоставити. Тако исто и 199. На сл. 170. није обележена тачка М. тако исто ни лук 12 из тачке С. III. Иачин цртања едиисе јесте брз а не знам зашто је најтачнији '? — У месго „два коњугирана дијаметра" треба рећи : два сирегнута пречника. У задатаку 239 а) . . . . »и повуци повољну тетиву (м пречник). Зад. 239 б) погрептно је иостављен, треба изоставити : „и ио том нека се нађу додирују&е тачке" - јер најпре треба наћи додирне тачке па онда повући дирке. У место директриса или „ уирављајуЛа линија " боље је уаравница. Задатак 240. „Да се нацрта парабола, кад је задан њен параметар РВ" (а на слици је нацртана половина параметра) Зад. 242. У место „Задан је обим и параметар нараболин" треба казати : дата је парабола и њен параметар. У овом задатку није на слици обележена оса Ах, а није озиачено ни да је параметар познат — а то се мора назначити. Тако исто требало је означити управиицу и жижу.Кад је споменуто да код хиперболе имају две осе, ваљало је одмах рећи, које је глнвна а које уображена оса (у спису је то на посдетку казато) јер у след тога не може бити довољно јасан задатак: да се нацрта хипербода, кад је задана главна оса и обе жиже". На сл. 181. Кад су тражене хиперболине тачке веди се .. .. „који ће прве лукове сећи V тачкама 1. II, III и IV." — Међутим су на слици те тачке обележене са I, I', V и V'. Зад. 262. сл. 215. треба изоставити јерје истоветан са зад. 256. сл. 209. У зад 264. стоји „нанрави 1)К=БЕ а на слици нема К већ С, с тога ваља казати : ВС=1)Е. На свршетку XXIII. т. где се говори о сдици 223, „полупречник 81 нреноловљен је и повучена линнја 8, треба додати нормално на 81 у тачки А. Најзад на сл 224 није обележена ни тачка А ни тачка С. То су све погрешке на које сам наишао разматрајућп овај спис Као што се види, оне су такве природе да се могу лако исправити.

САВЕТА

Да се писац није журио то је бар за мене очевидно : на једној слици не .забележио једно писме, на другој друго — не би имао ни четвртину ових погрешака, и, неби се поново мучио ! Завршујући овај реФерат налазим: да је овај спис у опште добро израђен и да га препоручујем као школску књигу — ношто писац исправи иогрешке које сам овде иавео. Захвалан Главном Иросветном Савету на поверењу. 24, Јануара 1889. год. Београд. Баса Дими!., »роФ. I. беогр. гим. Поново сам нрегледао спис и иашао: да је г. Зделар исправио ирема мојим нримедбама, 1. Децембра 1889. год. Београд. В. Дими! проФесор. Пошто су овп реФерати прочитани, Савет је саслушао и усмен реФерат г. Милана Недељковића, члана Просветног Савета, кога је Савет замолио раније да прегдеда сва три „Геометријска цртања" и упореди реФерат о њима. Осим усменог реФеровања , г. Недељковић написао је и у Савету прочитао сво.је главније мисли о овоме питању. Савет је одлучио: да се умоли г. Недељковић да уступи његове писмене белешке о цртањима да се штампају уз записник Саветски у „Ироеветном Гласнику", на што је г. Недељковић пристао. Т.е белешке гдасе: Главном Просветном Савету. Разгледао сам поднесена „Геометријска цртања" од г.г. Ивковића, Марковића и Зделара, и ја се слажем с мишлењем г. г. реФерената, да је „Геометријско цртање" од г. Зделера најподесније и најбоље. Алн, и ако је „Геометрнјско цртање" од г. Зделера најбоље од поднесених; и ако треба уснојити мишљење г.г. реФераната о истом; ипак држим, да неће бити бескорисно, ако истакнем неколико мисди у опште о „Геометријском цртању."