Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

трудио да поцрпени из аих материјал згруиише као што треба. Шта вигае материјал. узет из једне граматике сместио је у § један а узет из друге граматике у § други. Тако наилазимо у његовој синтакски готово код свакога правила на две редакције. И на овоме месту није 24 Јј ништа друго него понављање 18. §. Судећи по главном садржају ових §§ била је у изворним делима, којима се писац с.лужио, рационална иодела т. ј. генитив као атрибут и генитив као објекат израђени беху сваки на по се. Но писац је местимице помешао једно с другим и није ни мало пазио на то, да буду истакнута правила тачна и ученицима приступпа. Да се о томе уверимо, треба само загледати на деФиниције појединих правила. Тако н. пр. зове писац генитив иартитивни другим иадежем за део (Види 18. § б и 24. § 1.) па у дефиницији вели: „Другипадеж казује целину, од које се један део узима и зове се други падеж за део." Ја са своје стране не могу никако сложити ова два супротна појма други падеж казује целину и зове се други падеж за део. Л.атинско име рагШлиз није изведено од основне именице рагв (:део), већ од глагола рагИог и то од супинске основе рагШо иаставком јто и придев раг1Шти8 има исто значење као и герундив рап!епс1и8 (етп ји 1ђе:1епђег); према томе не ваља име „2. пад. за део" већ пре за „деобу" јер део означује реч, која количииу казује, а реч у генитиву именуе тај део именом ствари која се дели. Другом пак половииом истога правила није писац ништа казао. Место да иаведе у каквом се облику јавља у овоме случају именица, која значи меру или количину и зависна од ње мерена или бројена ствар, ако иоследња нема испред себе атрибутног придева, писац каже просто: „Често, а особито ако је зависна именица женскога рода или у множнни без члана, не може да се други падеж по облику позна: е ше Каппе ЗЈШсђ (ибрик млека); еш С)аиЈеп ЗЗисђег ^•гомила књига); ете §еегђе (треба ©егђе) бфаЈе ^стадо оваца) и т. д. често то бива и код осталих именица: ет ©Шс! ®гођ (комад хлеба); е1 п $пт! ЈШаПег (гутљај воде), егп @1а§ 2Сегп (чаша вина) и т. д." У 18. § в. и 24. § 2. вели сз: „Други пад еж казује материју или особину и означује од чега је што, нли какав је ко, а зове се

други падеж за особину (квалитативан) и стоји често као прирок." Да генитив квалитивни казује материју од које је нешто направљепо, чујем тек овде први пут. Овакав генитив зове се депШтиз гаа^епае п једваће писгц наћи примера за исти у немачком језику. Ретки су примери за такав генитив у датинскоме и у српском језику (на пр. §1ећае р!с18; сува злата, смедеревски кључи) а у немачкоме језику казује се овај одногаај са предлогом ооп или аи§ еш Шгпд ооп ®о1ђ; сгп ©е|а$ воп ©Лбег и т. д. У 18. § д. казке се: ,Друш падеж казује државину или ариаадаш и зове се присвојни (посесивни) други иадеж". По моме мишлењу не казује геиитив посесивни државину, већ означава опога, за кога се каже, да му нешто припада; ималац је дакле граматички додатак имању. У 24. § 3, б, наводи се ово правило : „Овакав други падеж уз именице, које значе особину или радњу н то радњу изведену од непрелазнога глагола, може се растворити у реченицу, у којој је подмет именица у другоме падежу, а прирок именица за особину или радњу, и такав други падеж зове се с тога подметски други падеж". Разговетност његову најбоље карактерише иитање једиога ђака на моме часу: „Може ли у немачком језику бити подмет исказан 2. падежем? На мој одречап одговор поднео је ђак помепуто правило. Прочитавши исто видео сам, шта се њиме хтело казати, али је правило тако рђаво склопљено да је ђак дошао до тако рђавог тумачења. У почетку 24 § вели писац: „ Имачетири разна друга падежа, што их може именица тражити;" али их наводи после пет:генитив партитивни, квалитативни, посесивни, субјективни и објективни и ми ћемо му још и шести додати на име експликативни : ШјМеб егђ^еИ ћеп 39е1патеп ће§ © е г е сђ 4 е п. На послетку каже се у 18. § ђ: „Други падеж казује прилошку допуну читавој реченици и зове се прилогаки (адвербиалнп) други падеж и означује или место и време: гесђ1ег §апћ (с десне руке, деспо); дегаће§ ЗВедеЗ (правим путем, право); 516епђ§ (вечером); ЗЛогдепЗ (из јутра); 31идепђМ§ (у тренутку) и т. д., или означује начин: $ег Киђт г(1 п1сђ{ 1егсђ1:еп $аи^§ ји ђабеп (слава се не добија олако). Зф гаиђ1е ипоетсђ1е!ег бафе гаеддеђеи, (морадох отићи не свршивгаи ништа). ®Ге ©афе оегђаИ јхф гаетеб