Просветни гласник

18

записник гланног

ПрОСВЕТНОГ САВЕТА

2. ЛдвеЈозативне. (Види синт. 44. § 2 и 45. §). Примерима не заступљене остаде су ове свезе : еп!гаећег—ођсг, |опђегп, јеђоф, ћеј|епипдеаф1е{, о! хсђшођГ, ђшдедсп и у самој синтакси изостављене су тф1§ће[1отаетдег, Јго^ћет, П1сђ{ јотоођ!а!§ П1е1теђг. 3. Каузалне, конклузивне, финалне и кондиционалне, (Види синт. 44. § 3 и 45 §.) Конклузивне реченице ваља назвати консекутивне. Финалних и кондиционалних реченица нема међу сложеним реченицама начином приређивања и писац није навео ни у својој синтакси ии у својим драктичним иримерима ниједан пример, из кога би смо се могли научити овој новости. Примерима незастушвене остале су свезе (опасђ, ^опп(, пи Н јјп . Овде је требало, да се писац дотакне и тога, какав би ред речи био у реченицама, кад би консекутивна свезадошла иза глагола а не у почетку реченице. 4. Скраћене ириређене реченице. (Види синт. 45 § и 46 §,) Оно што писац овде зове скраћена зове се у граматици „ етегнута реченица (ет јшјаттеп дезодепег ©а|). Од наведених примера су само 2. и 3. немачки пример стегнуте речепице а у српским примерима су то иримери 6, 7. и 14. — Примери 2. и 11, постају стегнути, кад се у 2-оме изостави „пиши" и у 11-оме „види" С])е остале реченице нису ни сиособие за то да се стегну. IX. ПодреЗјивањем оложене реченице. Из самог обпма, којн је у синтакси ноклоњен овоме важноме синтактичиоме одељку види се, да не може бити као што треба израђен. Заједно с примерима обухвата ои 3 странице, не рачунајући амо 10. §, који говори исто што и § 49. Оваком обрадом није школи ништа поможено; јер писац набраја само имена споредних реченица и уз сваку наводи заменице, прилоге или свезе, којпма се која ночиње. Потанко објашиававе појединих врста реченичних остављено је дакле предавачу. Овакво прецеаивање вредности честитога иредавача је за осуду. Књига треба да је као што то школа захтева удешена и таквој књизи може тек предавач својом живом

речју и својом предавачком вештином душу улити. Овака обрада могла би се само онда допустити, кад би се немачки језик у своме реченичном склопу слагао у свему са срнским. По што ово не постоји, ваљало је свуда, где се та два језика разилазе, потанко све објаснити. Ја ћу овде ићп за писцем н потрудићу се, да у кратко покажем све, што је ппсац или ногрешно навео илн пзоставио. 1. Именичке реченице. (Види синт. 10. § а. 48. § и 49 § 1), а) као подмет, б) као предмет. в) као прирок. Као и у претходним веџбањима, тако је и у овим сувише мали број немачких реченица. За субјективне има 4, за објектпвне 5 и за иредикативне 4 немачке реченице. Српских реченица има за првп случај 15, а за други 16, за трећи 13 ,ј које су већином једнолике,*те и оне не дају доста материјала, да се барем иомоћу њих објасни све, што је писац у својој сннтакси изоставио. У 10. § а, своје синтаксе вели иисац: Споредне реченице као додаци главпој реченици могу бити:'а) именичке реченице, које стоје место именице (као подмета — подметске и као ирегмета - предметске -) и почињу са теег, гоаз а у 46. § 1, наводи исто правило овако: Именичка реченица ночиње упитном или односном (ћег, ћге) заменицом или замепичким прилогом, те има облик зависиога питања, свезама ћађ, о!> а сматра се с обзиром на главну реченицу као иодмет, иредмет или ирирок. Свеза ћађ може се изоставити. Друго иравило разликује се од првога само тиме што се у њему каже, да осим подмета и предмета стоји именичка реченица још и место прирока. Да може именичка реченица заменити иатрибут, о томе нема пигде ни иомена, Да таквих има и то доста види се из ова два примера, у којима су спородне реченице именичке атрибутне реченице, које одговарају на питање какав: (ша§ |иг ет): 3)је §оЈ|пипд, ћај§ пнг тђт ђеЦеп тоегћеп, оегХеГђ± Гђт — ®1е Згаде, об ©о1с) ођсг $ођ!си Ш1сђ11дег јегеп, ф о{4та!§ аијдегоофп гоогћеп. Изостављепо је правило о употребљавању иидикатива, конјунктива и кондициоиала у овим реченицама. Код објективних речепица требао је иисац навести нравила о преокретању дпректног говора у инднректан. Ова су правила врло важна, многоврсна, пупа особина;