Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАЧНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

али о томе се у синтакси нигде не говори. У 49, § 1 каже се на крају: „свеза може се и изоставити". Но нигде у граматици није казато, какав ред речи дбдази иосде тога у реченици. 0 реду речи у простој реченицн био.је писац обилат у својим иравилима а у сложеним реченицама не наводи ни једно. 2. Придевске рсчемцце. (Види синт 10. § б. 49. §, 2.) Наведено је у веџбању 5 немачких и 16 српских примера. Само у једној немачкој речеченици везује се споредна реченица за своју главну савезним прнлогом тоо; у свима осталим немачким и у свима српским реченицама почиње се сиоредна реченица са савезном заменицом. Прономинални нрнлози као тоођш, кг. пие, а!§, тоепп (тоапп) остали су без примера. У самој пак синтакси казује се у 10. § б и у 49 § 2. једно исто. Писац вели: Придевска или релативна реченица (в, 10 § б) спаја се одпосном заменицом или заменичким нрилогом са оном речју у главној реченици, иа коју се односи: и т, д. Не иоричем, да се овакве реченице зову релативне, али ипак се усуђујем запитати: Зар назив „релативних" припада само придевским реченицама а именичке и адвербиалне на исти немају права ? Осим тога не слаже се термин „ односна замсница" са термином у српској граматици, где се она зове савезном. Кад је већ нисац у 4-9. § 2, стао говорити о употребљавању савезне заменице, за што је изоставио нравило о конгруенцији ? Зашто се није дотакнуо тога, да се српски В. пад. за принадање преводи на немачки другим падеасем иа пр. $ег ®бшд, ће[јеп ©ођп де(Јог6еп гоаг (а не тое1фет Је1п ©ођп де[1огБеп тоаг)... За што није показао особину нрономиналног прилога ћа, који у простим реченицама и у главној реченици сложених реченица има значење локално а у споредним увек темиоралпо (ђа^и ^ег Зех1, гн тос(сђег). И у овој врсти релативних атрибутних реченица требао је писац навести правило о унотребљаван.у индикатива, коијунктива или кондиционала. 3. Прилошке реченице. а) За место. (Види синт. 10 § в, 49 § 3 а). У веџбању има 4 немачке и 16 српских

реченица. По један српски и немачки иример наведен је са релативним адвербијем тоођш, остали примери су сви са тоо. Прнлог тоођег нема примера. У српским реченицама има примера, где се појављују согге1а1п'а, но ова се у синтакси не сномињу. б) За време. (Види синт. 10 § в. — 49 § 3 б). У овоме веџбању има истина свака свеза, којом се темпоралиа реченица почиње, свој пример, али је распоред реченица иеподесан. Све реченице без икакве разлике смештене су у једноме веџбању од 5 немачких и 15 српских реченица. Онс до душе одговарају иотпуно правилу у синтакси, које гласн овако (49 § 3. б) : време; почиље свезама: а(§, ћа пне, тоађгспђ, тћеш, 1П1>е{!, тоепп, ј6ђа1ђ, пасђћет, (е^Лет, јеИ, еђе, Бсоог (према ђа, а1§, го1е често стоји у главној реченици ћа: тада, а према гоепп стоји ђапп: онда) и тиме је ]],ела наука о темпоралним реченицама свршена. Нстом оскудношћу одликује се у подређеним речеиицама за време и сриска синтакса, којом се ђаци служе; с тога је требало овој тачки иоклонити више иажње и иотанко је излоашти, тим пре , што се ту немачки језик у миогоме разликује од српскога нарочито, што се тиче употребе времена. Радње главне и споредне речениде збивају се или у исто време или у разна времена и нрема томе ваљало је удесити и правила о употребљавању разних времена у темноралним реченицама. Да је писац ноделио темноралне реченице на 2 гомиле 1) на реченице, које одговарају на питање гоапп п 2) које одговарају на питање пне 1апде, јеИ тоапп, 1н§ гоапп и даје у нрвој гомили обратио пажњу на време глаголске радње у главној и споредној реченнцп, удесио би према томе и распоред самих свеза, када коју ваља употребити. Најпосле моаге бити и темпорална подређена реченица и без свеза, (јер се моасе тоепп и тоапп изоставити), и тада долази инверзија главних реченичних делова; но о томе не говори се нигде у граматици, нити се говори у одељку о реченичном реду (51 § 3, а) о месту, на коме треба да стоји темпорална реченица, ако је уметнута. в)„3а хгаквоћу, количину и јачину. (Види синт. 10 § в. и 49. § 3. в). У наведеним § § наводи нисац свезе пне, вХетсђгоге, а1§, је, је пасђћет, т го1е јеш, т јоЈегп, [о јет, 1п јо гоеИ. Последње 4 свезе ваља писати 1пгохе|егп, 1пјојсхп, јојегп., 1п(огол1 а не раздвојено. 3*