Просветни гласник

20

ЗА.ПИСНИК ГЛАВНОГ

И ако је број ових свеза непотпун, у примерима нису ни ове све употребљене. Према томе има ли дотична свеза своју корелативиу или не, ваљадо је свезе и груписати тако, да се види која којој одговара. Најпосле дозвољавам себи скромно питање : одакле има писац овај назив реченице за каквоћу, количину и јачину ? У иредговору к својој синтакси вели писац: „Џишући ову књигу старао сам се, да је изједначим са српском синтаксом од Ст, Пог.аковића," Но по свему види се, да се писац врло мало освртао на поменуту синтаксу Да је у исту завирио, нашао би у чл. 173.. да се овакве реченице зову подређене реченице за поређење (бошрагаЈшјађе) које састављају врсту модалних реченица. 0 разлици свеза а!§ и ше није нигде говорено. Која времена и који начини ваља употребити после а1§ оБ, аХ§ теепл, кад се упоређене радње истакну као непостојеће или замишљене и какав ред речи долази у подређеној реченици, кад се свезе о1>, теепп нзоставе, нема ни помена, и то несме бити изостављено , јер то нису ситнице. г) За закључак и узрок. (Види синт. 10 § в, и 49. § 3, 2). Реченице за закључак ваља звати за последицу (консекутивне), као што је то и у српској граматици. У веџбању су само 2 пемачке реченице за последицу. Последња (5.) немачка реченица је за начин (Ас1тсгМа18а12 с1ез 1)е§-1еИеш1еп ТЈт81апс1ез). Остале две немачке реченице и све српске су за узрок. За што писац спаја реченице консекутивне и каузалне у једном веџбању, не умем да кажем. Кад је већ хтео спајати две врсте реченица, за што није спојио консекутивне са претходним компаративним, јер су обе модалне. Узрочне павреченицесастављају засебну групу, у коју улазе: 1, каузалне, 2. Финалне, 3. кондиционалне и 4 копцесивне реченице. Које место заузимају увек консекутивне реченице у реченичном реду, нигде се не спомиње, нпти се спомиње, да се обично јо — 1>ај§ пхс|1 замењује са аи—а(§ ћа|§ с конјуктнвом имперфекта и плусквамперФекта. Наведене свезе гае§ђа16, гае^гаедеп, ђ:§шедеп, ћађег не могу никад почињати подређену реченицу за последицу. У узрочним свезама наводи се застарела свеза пип а пзостављена је свеза ћаја.

д. За намеру. ( Види синт. 10 § в. и 49 § 3, г). Српских реченнца има за веџбање доста, но немачких само 4. У граматици изостављеиа је свеза аи[ 1>ај§ и нравило, да је у Финалним реченпцама увек конјунктив. ђ. За погодбу. (Види синт. 10. в. и 49' § 3, г). Правило у 49. § 3, г. гласи: Речеиица за ногодбу почиње свезама то пи, |аП§, гоо шо шбдПсђ, тооЈега, јо. (Изостављено је хпг ЗчгИе—ђај§, е§ |ег ђепп, (*гаешг пкђ!)] Ово правило има и своју напомену, која гласи: „Кад се казује погодба или допуштање, што се замишља да збиља постоји, онда стоји глагол у одређеном начину; а кад се замишља, да би погодба или допуштање могло постојати, анепостоји, стоји глагол у пређашњем или давно прошлом времену за погодбенп начнн." Писац наводи овде само два случаја, али оба нису потпуна, јер не каже, какви начини могу бити у главној реченици. Послуживши се термином српским „начин погодбени" место „савезни" учинио је крупну погрешку. Јер у немачком језику је начин погодбени кондиционал т. ј. сложени облик са гпигће и тај не може никада стајати у подређеној реченици за погодбу, ту може доћи само „начин савезни (конјуктив) или описни начин конјуктива са тбдеп. Погодбени пак начин (кондиционал) долази само у главној реченици, кад се облик конјуктива не разликује од индикатива. Овде је ваљало навести 3 случаја: I. Индикативне реченице : У споредној реченици индикатив, у главној индикатив или императив; II. потенциалне реченице: У споредној индикатив или конјуктив, у главној индикатив или императив; III. иреалне : а) у садашњости : у споредној конјунктив имперфекта, у главиој конјунктив имперфекта или кондиционал I. — 0) у прошлости: у споредној конјуктив плусквамперфекта, у главпој конјунктив плусквамперфекта или кондиционал II. У српским иримерима је друга реченица потенциална; одакле ће ђак дознати, како је треба превести, кад га на то правило не упућује? И како ће превести из српскога 1, 3, 9 и 10. реченицу, кад му није познато које време и који начин треба да унотребн у главној реченици ?