Просветни гласник

ЗАГШСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

21

е) За допуштање. Реченица има доста, но у синтакси ваљало је тачно обележити, када се у вима уиотребљава индикатив и када конјунктив. ж) За начин. Овде ваља само напоменути, да је писац у синтакси требао навести, како се ове врсте модалне реченице преводе на српски језик, те је могао уштедити примедбу 1. у својем практичном веџбању. Нарочито је требао указати на ту грдну погрешку, која се увукла и у нашу књижевност, где се немачко ођпе ћф преводи са „без да\ те и ту није морао уз „ада" ставити примедбе „ођие ћпј©." Српски језик има више начина за превод реченица са ођпе а не само „а да". Све је требало у интересу чистоће матерњег језика у граматици поменути, 4. СкраКи ање саоредниХ ртеница. Из педагошких обзира није умесно градити од овога засебан одељак:'јер се ученик у маси ових правила губи, те чу долази тешко скраћнвање те иле оне врсте реченица. Да ученик са већом поузданошћу ради, ако му се уз поједине врсте реченица, кад их је добро утубио, објасни скраћивање дотпчних реченица, доказано је практиком. 5. Ред сиоредних реченица {?!) (Види синт. 51. § I. 1, 2, II. 1 (а, б, в) 2, 3, а, б.) Правити за ово у практичним веџбањима засебан одељак са свим је неумесно, Ово мора ученик дознати при изучавању поједипих реченичних врста. У самој пак синтакси није писац својим правилима ништа казао. За цео овај одељак (51. § ) не да се ништа више рећи него, да се писац огрешио о оно златно правило : „Коп ти11а зес1 ти11ит." Узмемо на пр. правнло 51. § II, 3, а: Прилошка реченица најобичније стоји као стражња, но кад се она истиче, стоји и као предња а и као уметнута." Тиме није ученпк нн мало упућен и он ће на пр, реченину: „Ханпбал узевши Сагнут пође кроз Галију у Шнанију",— превести Јрапт&а!, а1§ ег ©адип! егобег} ђа11е, зод ћигф ©аШеп паф ЗЈаПеп. И тај је превод, што се тиче реченичног реда погрешан; јер адвербиална реченица за време заузима оно исто место, које заузима додатак за време у простој реченици. Проста би реченица гласила: §апт6а! зод пасђ (бгоБегипд 6адип1§ гс; с

тога мора и сложена бити истим редом удешена: „фашиба! зод, пафђет ег ©адип! егоћег! ђаНе, ћигсђ ©аШеп иаф31а11еи. И таквих особина налазимо и код других реченица. Оспм тога није нигде у синтакси сноменуто, какав ред речи бива у реченици главној, ако је обрнут реченични ред, и исто тако су изостављена правила о реду речи у споредним реченицама, кад се свезе изоставе. X. Проширена сложена реченица. (Види синт. 52. § 53. § 1 (а, б) 2 (а, б) 54. §). Пошто у оваким сложеним реченицама има II приређених и подређених реченица, то ми се чини, да употребљеии назив у српским граматикама „мешовите сложене речен." боље одговора немачкоме ћег шеђгјасђ з«јаттепдејеђ1е бађ него назив „проширена сложена реченица "—

Остало још да коју кажемо о примедбама испод појединих веџбања и о речнику. Примедбе треба по могућности у таким књигама избегавати. Практични уџбеник мора бити тако састављен, да влада у њему поступност, да се једно веџбање на друго ниже а не да се у исто уносе примери, који се тичу још необјашњених правила. У синтактични део не треба да дођу примедбе, које се тичу науке о облицима. и које мора ученик већ знати, кад му се стане предавати синтакса. Излишне су на пр. овакве примедбе: 1. стран. 1, 4, мољење, ћутање = молити, ћутати и т. д, јер мора ученик на овоме месту па и пре дознати, да неодређени начин као именица средњег рода одговара срнским именицама изведеним од трпног прпдева наставком ије. 2. с тр. уреченици: „Најискренији ') пријатељи често постају најгрђим 2 ) ненријатељима: 3 )"— излишне су примедбе 1.) ћег паф[1е 2.) ћсг агд)"1е 3.) први падеж. — Прва два облика мора учепик умети сам склопити а за 3. тачку требао је дознати у синтакси у овоме §, да се српски 6 н, у прироку преводи на немачки првим падежем. 2. стр. аример 2 божија 4 ) дела; — 5. стр. ар. 5. блага светска; ') 8. стр : кћер баштованову 10 ;— 9. стр. судијина - 3 ) изрека; 16. стр: сунчеви зраци. 17. стр. суседова ' 2 ) кућа и т. д. кроз целу књигу говори се у примедбама: „преведи с 2. падежем". И то доз^н