Просветни гласник

22 ЗЛПИСНИК ГЛАВНОГ

ученик II. разреда учећи именпчке облике, да се српски ирисвојии нридев преводи на немачки 2. пад. дотичне именице. 2. стр: „Крститељ Јован" У примедби 6 каже се „иза имена", што је излишно, јер се и у српскоме каже Јован Крститељ а не обратно, Излишне су примедбе у којима се наводе предлози као: 1. стр. 13. ћигсђ; — 2. стр. 8. ш; — 3 стр. 2. ап с 4. пад; — н 4.) пасђ; 4. сгр. 18 јцш ; 19.) зиг. — 20 ип1ег с 4. пад.; — 9. стр. 6. ап с 4. пад.; — 15 аиј с 4 иад.; — 22 № ап§; — 11. стр. 1. са ћигсђ — 2 са пи1; — 5 са оегаШеђ"*; 8 са тШе1јЈ; 10 са Бех и т. д. чак до последњег веџбања, где на последњој страници (117.) дакле при свршетку учења немачкога језика, има на такав начин наведено једамаес/ предлога. Падежи с предлозима морају се по ваљаном ирограму у главним потезима прећи одмах иза науке о именичкој промени и при свршетку морфологије потпуно, те у синтаксу улази већ ђак са овом сиремом и ту му се само објасни, када су препозиционални падежи објекат и када адвербиал. На стр. 6. у реченици: „Брзо на посао!" упућује се у 3. примедби ученик, да нреведе „на" са „ап" и вели се: „аи спојено с 4. п. одређеног члана у једну реч." Како ће сиојити ученик ап са Ме,, ако преведе „носао" са „91г6еј1," која реч му је ближа од речи ћа8 Жег!. Кад је писац желео такву препосиционалну конструкцију, онда је требао у примедби навести „посао ћа§ Шкг!" и тзда би и без оног излишног упутсва ученик иревео ап§ 2Вег1. 3. стр. 5. речен.: 1 „Ти имаш 1 тридесет год." у примедби 1: „имати а(1 је!п; а11 на крају реченице." Да су код немаца и деца, ма само иеколико секунада живела, већ стара (а ((ј знају ђаци и у нижим разр., чимдођудо бројева и знају и то, да придев као именски део прирока долази у простој реченици на крају. Најпосле је писац могао овај пример уврстити у веџбање на стр. 10., те би ова прпмедба отиала, јер би имала ослонац на синтактично правило. Али и ту је налазимо; види 11. стр. 2) имати аИ је:п" и још друге као: 4) додај бгеГЈ,, 6.) додај 1апд. 3. стр. 11. иример : „Сваки нека 3 се 3 пружа 3 према губеру. У 3. нримедби стоји; „Запов.

САВЕТА

начин". Тај ће ученик и без примедбе поставпти п ако би га описао са ?оИеп или тодеп и ту неби погрешио. — Исто тако 15. стр ! „Небо нек' те сачува' од болести; — у 7, прим,: „заповед. начин" и на другим још местима. 4. стр, 1. иример: Будалама 2 је 3 њихово срце на 4 језику' а мудрацнма 2 је 3 језик 5 у срцу. У овоме примеру има готово свака реч циФру над собом и не треба ниједна, да је пример друкчије удешен. 5. ар. (>. речен „пошто* гвожђе у води потоне, то 10 је оно теже од 11 воде 12 " Иримедбе гласе 9) ћа, 10.) јо 11.) а(з 12.) први падеж. Све су излишне нарочито последње две; јер ђаци у компарацији дознају, да се после комапратива 2. падеж с предлогом „од" не преводи са „вон," него да се оваква конструкција искаже са „него а(з" а именица после „од" да стоји у падежу, који захтева глагол У прироку. Излишне су оримедбе 9. стр. 14.); „требати јоИеп, 49. стр. требати јоКеп и 55. стр.: Сравни: треба да дођем гф јо(1 Јоштеп,, треба да дођеш ћи јоИ[1 {отшеп, треба да дође ег јоП (оттеп, треба да дођемо т»(г јоНеп (огшпеи и т. д. цела дакле промена и то у веџбању, које по својој садржини но садањем наставном плану дође у VII. р. Тако кроз читаву књигу па чак и на последњој 117. сграници налазимо у 32. примедби: „требати јоИсп. На истој 117. страници има у примедби и промена : гсђ ђећагЈ, ђп &еђаг||1, ег Бећагј, тојг ђећигјеп и т. д. 15. стран. уз 1 иример : „Јеси ли ти морао 3 платити рачун 1 ? стоји у примедбама : 3) на крају реченице; 4) иза подмета; уз 11 пример: Не 11 смеш прећи границе иристојности ! стоји у примедби 14. испред неодређеии начин — и то је са свим излишно. Мислим, да сам овим доста јасно обележио неумесност многобројних примедаба, из којих треба још пзбацити немачке речи и пренети их у речник. У речнику провлачи се једна крупна погрешка од % до 3- Иисац наводећи прндеве унотребљене као именице меће исте сад са чланом сад без њега. У речнику ваља их навесги само као придеве или на првоме месту као придев и после као именицу ; на пр. аИ стар; ћег ЗШе старац; ђје ЗШе старица. Писац иаводи без члана „2Ше сгари (људи)," што не може никако ући у речник, Ниже наводи са